PROTESTI 1 OD 5 MILIONA
I dok šabački naprednjaci sede u hodniku ispred kabineta gradonačelnika Šapca a da ni sami ne znaju zašto su tamo (neko im iz Beograda naredio) na ulicama grada teče život. I opravdani protesti. Večeras su građani Šapca imali priliku da čuju dva sjajna govornika. Jedan od tih govornika je profesora srpskog jezika Ekonomske škole, Vesa Kuzmanović, čiji govor objavljujemo u celini:
- On ne razgovara, on drži govore, kmeči kao baba o svojoj ugroženosti, preti samoubistvom. Oko sebe je okupio najgori malograđanski šljam, koji zna da može da profitira samo u takvom sistemu. Ovo je napisao Tomas Man 1933. godine, govoreći o fašizmu i Hitleru. Prepoznajemo li sličnost? Liči li ovo ikom na Boška Obradovića? Ja bih se zakleo da je u pitanju neko drugi. Samo Gebelsovska propaganda je varala tako što sto puta ponavlja laž da bi je neobrazovan prihvatio za istinu. Tu smo bar svi složni, da fašizam ne sme da prođe nigde u svetu, pa ni u Srbiji!
- Zaglavio nam sa Vučić, stao mu auto negde na Iriškom Vencu. Oće da gura, al ne ide. Nema ko da pomogne. Njegovi se rastrčali, jedan se bavi restruktuiranjem, od opštinske, pravi javnu kuću. Drugi, piroman, pali kuće neposlušnim novinarima. Treći diluje sa Etihadom, četvrti primio platu pa otišao da kupi sebi i prijateljima par doktorata. Skida sako, sav se oznojio, može on to. Gura sedamnaest sati dnevno. Auto ni da mrdne. Prolaze kola sa tablicama Evropske unije. Niko da stane. Bar jedno poglavlje da otvori, da ljudima zamaže oči. Jok! Otvorena se ne zatvaraju, zatvorena se ne otvaraju. Konačno stiže pomoć. Tu je Ana! Ona je muškobanjasta, navikla je ona da gura. I opet sedamnaest sati dnevno! Korak napred, pa dva nazad. Dnevnik javlja da je auto poleteo odavno, a on i dalje gura. Vidim akademika Dušana Teodorovića, sedi na klupi, pa se smeška. Pitam šta će biti. Kaže, ništa, auto prokuuvao, čekam da nas se skupi pa da ga gurnemo u stranu, da konačno uspostavimo saobraćaj!
- Ovo je, dragi sugrađani, samo kraj priče. Podsetiću vas kako je počelo… Četnički vojvoda je, nakon diplomiranja u šezdesetoj godini, postao predsednik države. Onda je, kao pravi četnik, formirao vladu sa komunistima. Ako je ovo normalno, onda je sasvim logično što je potom ultrakomunista, julovac, postao ministar vojni zato što nije služio vojsku, ali mu je zato ženina tetka iz Kanade kupila stan od 250 000 evra!
- Hteo bih da kažem kako moje kolege, profesori dočekuju budućnost Srbije. Posle fakulteta, master rada i položene licence, plata i dalje ispod proseka. Moja je kuća u poslednjih pet godina ostala kraća za 300.000 dinara. Moje kolege se oblače tako što kupuju polovnu, već nošenu garderobu, pa se hvale kad pronađu komad koji nije mnogo nošen. Šesta je godina kako niko nije primljen u stalni radni odnos. 25.000 mladih ljudi čeka taj prokleti papir da bi moglo da stupi u brak i rađa decu. 25.000 uplašenih strepi da ne kaže neku pogrešnu reč, da neko drugi ne utrči na njihove časove. Vrlo prosto im je oduzeta smelost na slobodnu misao.
- Na kraju, hoću da kažem i zašto u svojih skoro šezdeset šetam i dalje sa vama. Prvo, da okajem grehe. Grize me savest što nas nije bilo kada su se onako iživljavali nad Brankicom Stanković, jednom od 10 najinspirativnijih novinarki na svetu, novinarki koja je u Njujorku dobila nagradu za hrabrost. Pa nas nije bilo kad smo ostali bez Olje Bećković i Utiska nedelje koji ni Milošević nije ukinuo. Zato smo njima dali prostor da proture kroz toplog zeca i isperu mozak mnogim novinarima koji su klonirani oni bivši, ali nikakve veze nemaju sa mozgom onih predhodnih. I tu sam još zbog nečega. Tu sam bio i pre dvadeset godina. Na ovom mestu ispred nas je bio Zoran Đinđić. Pa se sve nadam da će ova energija stvoriti pred nama novog Zorana. Nekog za koga svi znamo da je mnogo bolji od nas. Da budemo ponosni što mu čuvamo leđa, i da ga čuvamo dok je živ. Zorana su ubili, zato danas imamo Anu. A bio je taman toliko obrazovaniji, inteligentniji i elokventniji, koliko je od nje bolji frajer! Želim nam sutra vedar dan, sa puno studenata na ulicama, jer šta će bam budućnost bez onih koji u toj budućnosti treba da žive! Da nam sutra zamiriše sloboda! Da i u drugim gradovima bude gužva ispred pozorišta kao u Šapcu! Da nam se vrati vera da je moguća zdrava, poštena i slobodna Srbija! Srećno i živeli!