Na adresu „Podrinskih“ skoro svakodnevno stižu poruke ovakve i slične sadržine:
“Dode i meni da vrisnem kad se seti 2004 kad je Dule Petrovic prodao zorka farmu e za to mu treba dati NOBELOVU nagradu a da ne xaboravimo kako smo ga zvali u gradu Dule pet posto ili DULE kockica” (prenosim tekst u celini i integralnoj verziji, bez ikakvih ispravki).
Kako iskreno verujem da ova, i ovakve, poruke dolaze od ljudi koji vole Šabac i koji našem gradu žele dobro imam potrebu da jedno, ovo najnovije, pismo javno objavim i da zajedno sa vama, poštovani čitaoci, koji isto mislite „pustimo urlik“ i borimo se da se ovaj naš grad ne uniši. I da ne dozvolimo da ga uništavaju oni kojima su građani Šapca dali „poverenje“.
Ujedno ovo je moj javni odgovor i na sva slična pisma na koja do sada nisam odgovarao.
Poštovani Vladimire (ako Vam je to stvarno ime), ne razumem šta ste ovim „pisanijem”, hteli da kažete? I šta je poenta ovog teksta? Danas posle sedamnaest godina. Za razliku od Vas, koji ste se tek sada nečeg „setili“ mi, u „Šabačkoj reviji“ (nedeljniku iz kojeg su proizašle „Podrinske“) pisali smo o tome 2006. godine. I ja sam u interviju datom „Šabačkoj reviji“ govorio o tome. I bunio sam se što su promenjena imena pozorišta i biblioteke… promenjana imena nekih škola i ulica… Gde ste Vi tada bili? Da nas u tome podržite. Da „uzbunite“ javnost i naterate državne organe da reaguju i ispitaju sve to što Vi sada „hrabro“ iznosite. I zbog čega “vrištite”!
Međuti, kao što reče Pekić ja nemam oči na potiljku pa da ceo život gledam unazad. Danas, postoje osnovane indicije i brojni materijalni dokazi (koje još proveravamo) da se ova nelegalna šabačka vlast i ljudi koji je čine spremaju da potpuno opljačkaju i unište naš grad. I, zato, pažnju smo usmerili ka tome a ne ka nekoj davnoj, već „sažvakanoj“, prošlosti. Da sprečimo Vas, ili Vama slične, da za 10-20 godina ne „vrištite“ zbog onog što danas niste hteli ili niste smeli da sprečite. Jer, kad Šabac ostane opustošen biće kasno.
I još nešto: iza Dušana Petrovića ostao je moderan, uređen, demokratski grad. A, 2000. godine Šabac je bio kasaba. Mračne i razrovane ulice…
Evo, spreman sam da sa Vama napravim intervju i da sve to što pričate argumentovano dokažete. I da se podnese krivična prijava. Ali, ako već volite Šabac, i da se borimo da ova sadašnja vlast ne uništi sve ono što je za proteklih 20 godina dobro urađeno… A počeli su…!
Srdačan pozdrav
Ivan Kovačević
