ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Otvaranje i rad kompleksa otvorenih bazena u Šapcu izaziva pravu buru u javnosti. Atmosferu je, mesecima, „zagrejavao“ besmislenim izjavama i ličnim hvalospevima, „kiteći se tuđim perjem“, čovek koji je „zakupio“ najodgovorniju funkciju u gradu a koji bi trebao da bude „glas razuma“. „Prostačkom“ vokabularu pridružili su se mnogi njegovi „sledbenici“ koji, kao i on, nikada na taj bazen neće otići da plivaju niti razumeju suštinu i svrhu postojanja ovog sportskog objekta. Nažalost, u kritiku rada bazena uključili su se i neki „neindentifikovani“ mediji koji, kao i pomenuti funkcioner, pokušavaju da na „besmislu“ prikupe neke „poene“ i prikažu sebe da su ono što nikad bili nisu niti će biti. Ali i da tim „kritikama“ skrenu pažnju sa istinskih problema sa kojima se kao društvo suočavamo.
Da se razumemo, problemi, što je i bilo očekivano, nisu u ceni ulaznica, naplaćivanju ležaljki i suncobrana ili tome slično već u količini „prostakluka“ koji, na sreću, ispoljava mali broj korisnika koji na bazene dolazi. Očito je da je dolazak na ovako velelepno zdanje za Šabac mnogima, u ovom trenutku, stvar „prestiža“, prilika za selfije, da se „pokažu“ i prikažu u uslovima na koje nisu navikli. Gažeći i nepoštojući ni jedno osnovno pravilo kućnog reda i vaspitanog ponašanja.
Kao što sam već jednom napiso veliki, „olimpijski“ bazen nije namenjen za poluplivače a naročito ne za neplivače koji pokušavaju da se kurče i dokazuju da mogu da urade nešto za šta nisu sposobni a čime ugrožavaju vlastitu bezbednost kao i bezbednost osoba pored njih. Takođe, kupanje u velikom bazenu nije dozvoljeno ni maloj deci koja ne znaju da plivaju bez obzira što im roditelji „nataknu“ na ruke „mišiće“ i podstiču ih da skaču u bazen kako bi ih fotkali i hvalili se prijateljima sa nečim za šta bi trebali da se stide. Dakle, bilo kakvo skakanje je opasno i nedozvoljeno. I tu nema kompromisa.
Posebna priča su oni koji izbegavaju da se tuširaju pred ulazak u vodu, jer tuširali su se kod kuće, i oni koji se kupaju u bermudama sa sve gaćama ispod njih i kojima bazen služi da u njemu operu donji veš.
A koliko smo postali prostački i primitivan narod može se videti i po količini smeća koje ostaje iza bahatih kupača. Pa, baš me interesuje, da li se tako ponašaju i u svojoj kući i da li bacaju limenke i ambalažu od keksa pored krveta na kojem spavaju.
Bilo kako bilo otvorena je „Pandorina kutija“ i trebaće mnogo vremena truda i angažovanja svih relevantnih institucija da se građanima objasni nešto što što je tako očito – da bazen nije napravljen radi ličnog iživljavanja već zbog rekreacije i zdravlja, pre svega, mladih ljudi ali i onih starijih.
Kažu, „riba od glave smrdi“ a u Šapcu baš se osećaju „neprijatni“ mirisi! Jer, što je „riba“ veća veći je i smrad.
Ivan Kovačević
