„Zlatna“ usta našeg Predsednika godinama nas uveravaju kako, zahvaljujući njegovom dvadesetčetvoročasovnom radu, nama nikada nije bilo bolje. Teško je, prosto, nabrojati sve „blagodeti“ koje smo iz tih „zlatnih“ usta čuli (ali, nažalost, nismo osetili – ili većina od nas). Međutim, kada se neko, bilo ko, drzne i, s pravom i arumentima, suprostavi Predsedniku iz tih „zlatnih“ usta poteku reči kakve obično izgovaraju pijanci svađajući se u kafani, posle ponoći, kad im alkohol uzme i ono malo mozga što imaju.
A upravo ti i takvi mozgovi redovno izlaze na izbore i glasaju. Vole te „priči“. Bliske su im i razumljive. Pa nije ni čudo što rezultati izbora izgledaju ovako:
“Kandidat vladajuće koalicije za predsednika Srbije Aleksandar Vučić je, prema rezultatima predsedničkih izbora na osnovu 100 odsto obrađenih biračkih mesta i biračkog tela, osvojio 55,08 odsto ili 2.012.788 glasova, saopštila je Republička izborna komisija (RIK).
– broj birača upisanih u birački spisak – 6.724.949
– ukupan broj birača koji su izašli na izbore – 3.655.365
– broj glasačkih listića primljenih na biračkim mestima – 6.707.564
– broj neupotrebljenih glasačkih listića – 3.052.199
– broj upotrebljenih glasačkih listića – 3.654.014
– broj nevažećih glasačkih listića – 60.378
– broj važećih glasačkih listića – 3.593.636 (Izvor: “Vreme”)”
E, sad, posle ovakvih rezultata, s pravom, se pitam: “Da li su protesti građana opravdani?”
Jer, ako neko, dobije 2.012.788 glasova (od kojih je bar 1.500.000 onih iz pomenute priče o kafani), od mogućih 6.724.949 koliko ima birača upisanih u birački spisak, ima pravo da od nas, koji nismo glasali za njega ili nisu uopšte glasali, i naših porodica traži da se “obesimo” na banderu, njemu u zahvalnost, zbog toga što, recimo, jedemo najjeftiniji hleb na svetu.
A u Švajcarskoj 76,3 odsto glasača bilo je protiv uvođenja minimalne zarade u visini od 4.000 švajcarskih franaka mesečno (22 franka na sat).
A nisu izglasali ni predlog da svi građani mesečno dobijaju stalni „bezuslovni osnovni prihod“ koji su ekonomisti procenili na po 2.500 franaka (2.254 evra), svakog meseca – i deca i stari, i svi ostali, radili ili ne.
E, u toj svesti građana leži razlika između Švajcarske i Srbije. Tamo “oni iz kafana” ne glasaju ili budu preglasani…
