Podrinske u Valjevskoj Kamenici u organskom domaćinstvu „Organela“
Organska hrana sve je traženija. Srazmerno koliko je njena proizvodnja teška, toliko je teško i doći do pravih organskih proizvoda, a neretko takvi proizvodi su i po nekoliko puta skuplji od voća i povrća koje nam stiže iz komercijalne proizvodnje. Nekoliko mladih Beograđana otišlo je sa asfalta u Valjevsku Kamenicu i tamo na nekoliko hektara otpočeli potpuno prirodnu organsku proizvodnju voća i povrća.
Organsko domaćinstvo „Organela“ nastalo je pre nekoliko godina kada je Pavle Đorđević sa drugarima odlučio da ode iz Beograda, i u prirodi pronađe svoj posao.
„Počelo je tako što sam još tokom gimnazijskih dana tragao za nekakvim seoskim imanjem. Gledao sam na internetu, nisam znao šta želim ali sam znao da ću kupiti zemlju u nekom selu. Potraga se intenzivirala tokom studentskih dana. Našao sam na internetu oglas da se prodaje domaćinstvo u Valjevskoj Kamenici, došao sam i pogledao, i znao sam da je to ono što mi treba. Zavučeno u sokaku, kompletno imanje nalazi se na tri brda, delovalo je kao iz bajke, tako je počela naša priča“, kaže Pavle Đorđević, vlasnik „Organele“.
Jagoda bez trunke herbicida i pesticida je najtraženiji organski proizvod koji stiže iz ovog domaćinstva. Čak se kod njih proizvodi i bez bilo kakvog đubriva koje nije organskog porekla. U Valjevskoj kamenici raste baš takva, potpuno prirodna a kao razlog zbog čega je ona toliko posebna, Pavle kaže da je u ukusu i mirisu koji se znatno razliku od jagode koju kupimo na pijaci.
„Najviše imamo jagoda i gajimo ih na više od hektar zemlje. To nam je ubedljivo najtraženiji proizvod. Jagode još nisu ni počele da crvene, branje nije ni na pomolu, a mi već imamo listu čekanja. Ukus organskih jagoda se dosta razlikuje od onih koje su komercijalno proizvedene. Dosta su sitnije, ali samim tim i slađe te im je miris dosta intenzivniji. To je jagoda koju ljudi pamte da su nekada jeli kod bake i deke na selu“ objašnjava Pavle.
A da bi se dobili ti mirisi i ukusi koje ljudi pamte, potrebno je dosta truda. Organska proizvodnja nije ni malo lak posao. Zahteva dosta truda, ulaganja i vremena koje poljoprivrednik treba da provede na njivi.
„U pitanju je organska proizvodnja u kojoj ne upotrebljavamo ništa što nije prirodno. Jedino naše ruke i to je to. Imamo našu internu metodu uzgoja „ŠRR“ što znači „šta rodi – rodi“. Sve ono što je dozvoljeno u komercijalnoj proizvodnji, u organskoj nije dozvoljeno. Na primer komercijalne jagode se non stop prskaju protiv truleži a skoro svaki drugi dan se zalivaju veštačkim đubrivima. U organskoj proizvodnji se to ne koristi, a mi ne koristimo čak ni one preparate koji su dozvoljeni“, navodi Pavle za „Podrinske“.
Takvi proizvodni su i do nekoliko puta skuplji, jer je tokom organske proizvodnje jako teško sačuvati plod, a prinosi su neuporedivo manji.
„Osnovni razlog za razliku u ceni je taj što su prinosu u organskoj proizvodnji neuporedivo manji. A zatim je u pitanju i sam rad, to se sve ručno kopa, čupa trava… Dok biste se u komercijalnoj proizvodnji korova rešili prskanjem samo jednim preparatom“, objašnjava Pavle Đorđević jedne od osnovnih razloga zbog čega su organski proizvodi skuplji.
Ipak, iz „Organele“ kažu da je organska proizvodnja isplativa, tvrde da jeste neizvesno ali da se na kraju isplati. Proizvode samo sezonsko voće i povrće i svoje proizvode prodaju od proleća do jeseni, čak i dostavljaju na kućnu adresu. Tvrde da u Srbiji ima mnogo više zainteresovanih kupaca nego što organskih proizvoda uopšte i ima.
Đorđe Mijailović
