Putovanje kroz vreme, kloniranje, teleportovanje
Od raspisivanja referenduma, niko nije želeo da se bavi ovom temom. Ni vlast, ni opozicija. Niko nije želeo da objasni ljudima koje promene nas očekuju, šta zaista donose, kao ni to zašto nije pisalo konkretno pitanje: „Da li ste za promenu dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe?“. A onda 48 sati pre referenduma počinje „bombardovanje“. Članovi Srpske napredne stranke počeli su kampanju za referendum od vrata do vrata, negde se predstavljajući kao predstavnici Gradske uprave, sa spiskovima i podacima u rukama. Čak su i meni na vrata došli da me pozovu na referendum. Potom, nekoliko sati kasnije poziv, pitaju me razna banalna pitanja i na kraju šta ću zaokružiti na referendumu. Pobogu, s kojim pravom? Onda su zvali ponovo, sutradan. Opet poziv da izađemo na referendum iako smo dobili pozive u sandučiće (doduše, kako ko). No, dođe i dan referenduma a u Šapcu mirno. Izaziva sumnju, ali niko ne može da shvati šta se zapravo krije iza kulisa, sve dok RIK nije objavio zapisnike sa biračkih mesta.
Stižu rezultati iz cele Srbije, ne osvojilo više „NE“, a onda je izašao predsednik da proglasi pobedu onoga što on želi. Iliti, svi smo mi: građani, članovi GIK-a, RIK-a, tu da ispunimo njegove želje, ili će kao malo dete da se ljuti i plače, dok mu brat/sestra ne vrati igračku. Kako god – isteraće svoje. Elem, rezultati iz Šapca izostaju, nemamo predstavu kako je ovde narod glasao. Dok gradonačelnik u jedan sat iza ponoći nije objavio podatke, u kojima mu fali 0,1% birača, iliti 104 građanina/građanki Šapca je nestalo u zvaničnom i jedinom saopštenju koje imamo. Onda su počeli da pristižu zapisnici sa biračkih mesta i saznajemo da je „NE“ postalo „DA“.
Šabac i članovi glasačkih odbora postali su pobednici referenduma, oborili su rekord u brzini glasanja van biračkog mesta. Ja sam, zbog izolacije glasala kod kuće. Došla su mi na vrata tri člana glasačke komisije, zadržali su se, zbog procedure, nekih 15 minuta. Na mom biračkom mestu, van njega glasalo je svega 11 ljudi. Što je korektno. S obzirom da od devet članova odbora nekoliko mora da ostane na biračkom mestu. Jednoj komisiji za ovaj broj glasača, bez puta do njih trebalo je skoro tri sata. Glasanje van birališta počelo je u 12 čadova jer je do 11 trajala prijava. E sad, na recimo sedam biračkih mesta, van njega glasalo je 780 Šapčana i Šapčanki. Van biračkog mesta broj 12, koje je bilo u OŠ „Vuk Karadžić“, glasalo je čak 180 ljudi. Da ih je obišala jedna komisija, trebalo im je više od 30 sati. Dve – više od 15 sati. Neko je morao i na biračkom mestu ostati. Dakle, čestitke za odbor glasački odbor koji je posao od više od 30 sati završio za manje od osam. Čestitke i za Belu Reku u kojoj je 128 ljudi glasalo van birališta, posao od više od 21 sat završili za manje od osam. A na spisku glasačkih odbora u kojima su se članovi ili klonirali, ili teleportovali ili su samo putovali kroz vreme da bi sve to postigli nalaze se: BM Lipolist – sa neverovatnih 136 glasanja vam birališta; BM Pocerski Pričinović – sa 106; tri BM u Prnjavoru – sa ukupno 230 glasova van mesta; BM 16 OŠ „Janko Veselinović“ – sa 108; BM 10 MZ Kamenjak – sa 93; BM 11 Zdravstvena ambulanta – sa čak 96. Interesantno je da je na svim ovim mestima „DA“ odnelo ubedljivu pobedu i to sa nekoliko stotina razlike. Tako je „NE“ građana Srbije, pretvoreno u „DA“. Zato su rezultati bili misterija do posle ponoći. Tako su Šabac i glasački odbori oborili sve rekorde. Ne svi, na nekim mestima (znam za nekoliko), glasački odbori nisu izašli u susret mojim prijateljima da glasaju van birališta jer su u izolaciji, iako su se uredno prijavili još u petak na kontakt telefone koji su se nalazili na zvaničnim sajtovima.
Obećano nezavisno pravosuđe za koje su građani glasali, doneće nam sada procesuiranja svih onih koji su organizovali i učestvovali u:
– aferi Jovanjica;
– aferi Krušik;
– paljenju kuće novinaru Jovanoviću;
– plagiranju diploma i kupovini/prodaji diploma;
– pravljenju i korišćenju lažnog pečata za vreme poplava;
– nestanku dva minuta snimka s naplatne rampe Doljevac;
– gaženju ljudi bagerom, udaranjem motkama i čekićima;
– lepljenju POTERNICA za maloletnikom, advokatom i novinarkom;
– dovođenju rudarskih firmi i uzimanju mita od njih;
– prebijanju građana na protestu SNSa protiv opozicije u Šapcu;
– rušenju Savamale kada je preminuo jedan čovek;
– katastrofama, požarima u Kolubari;
– izborni proces u Šapcu 2020;
– bakljade 2020. za vreme vanrednog stanja
– uništavanje zemlje, vode i vazduha…
I u još afera:
– Beograd na vodi;
– helikopter;
– ukradena lična karta i otvaranje firme;
– tetka iz Kanade;
– stanovi u Bugarskoj;
– Koferče;
– Jutka;
– Palma…
I ubistva:
– Oliver Ivanović;
– Cvijan;
– nekoliko ljudi od strane kriminalaca…
Ne mogu svega ni da se setim. Dopunite ovaj spisak… Dakle, nezavisno pravosuđe zbog kog je SNS tražila da se zaokruži „da“, dovešće do razrešenja svih slučajeva i procesuiranja svih koji su i organizovali i učestvovali u svemu ovome? Verujete u to? To bi im baš išlo u korist? Onda vam, odnosno nam, od srca čestitam.
Isidora Kovačević