Sedam meseci hibernacije
Početkom ove sedmice navršilo se tačno sedam meseci otkad je moja fotografija, pored fotografije advokata i maloletnika u tom tenutku, osvanula po celom Šapcu – na svakoj banderi, svakom drvetu, automobilu, ulazu u zgradu, u svakom poštanskom sandučetu, na autobuskoj stanici, bioskopu i gotovo svim autobuskim stajalištima, uz natpis „TRAŽE SE“ i uz obećanu nagradu, kao u Teksasu. Sedam meseci policija i Tužilaštvo ćute. Sedam meseci svi u Šapcu ćute… Ili ne?!
Šta je prethodilo?
Svemu ovome prethodio je incident na mostu u Šapcu, koji je instruisala Srpska napredna stranka. Zašto smem da tvrdim ovo? Radnom mašinom koja je vozila pogrešnom trakom i koja je gazila okupljene na ekološkom protestu protiv Rio Tinta upravljao je Nebojša Stojićević Jarin koji se i danas na svakom asfaltiranju fotografiše pored gradonačelnika Šapca. Batinašima koji su čekićima, štanglama i motkama tukli Šapčane koordinisali su pomoćnik gradonačelnika i sin direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Šabac, Vladimir Mićić i direktor Fonda PIO i predsednik Upravnog odbora Konjičkog kluba „Džokej klub Šabac“, dr(.) Alekdandar Peranović. Među licima koja su tukla Šapčane na mostu našli su se i mladići koji su kasnije naneli teške telesne povrede komšiji i lake telesne povrede, uz proganjanje maloletnoj devojci. Nisu odgovarali za učinjeno.
I šta ćemo sad?
I pošto nemoćni da operu krivicu u stranci – jer državni organi nisu važni (više od sedam meseci niko od njih nije odgovarao ni za šta što je uradio na mostu) – a ja sam se drznula da objavljujem njihove fotografije sa mosta i pozivam nadležne organe da reaguju, neko se dosetio da, između ostalih, mojom fotografijom na poternici oblepi ceo grad. I gle čuda… Više od sedam meseci istraga stagnira. Stoji ko zna gde u kancelariji tužiteljke (javna funkcija) Jelene Veselinović.
Koga štite nadležni?
Ako uzmemo u obzir da više od sedam meseci nadležni nisu procesuirali nijednog batinaša, koordinatora batinaša, niti Jarinog koji je upravljao, u pogrešnoj traci, radnom mašinom na mostu za koju nije imao ni dozvolu, ni nalog kako tvrde izvori iz OJT-a, kao i da sedam meseci niko nije procesuirao nijednog distributera, koordinatora distributera, organizatora akcije i vlasnika štamparije koja je štampala poternice – zaključak je jednostavan – reč je o istim ljudima kojih se zaposleni u Osnovnom javnom tužilaštvu i policiji plaše. U suprotnom bi nadležni reagovali…
Šta kažu izvori?
Izvori iz OJT-a kažu da je jedan od osumnjičenih priznao krivicu. To je bilo u januaru, tad sam se čula sa tužiteljkom, trebao je da bude saslušan sredinom januara ali se razboleo (ili dobijao instrukcije). No, ni do njega ne bismo došli da igrom slučaja ne zaslužujem poštovanje Šapčana, pa i onih u Policijskoj upravi koji su mi javili da su uzeti otisci sa Poternica i da je pronađeno jedno lice i da ja to javno nisam rekla. I šta sad? Ništa. Kažu izvori priznao, ne zna imena ostalih, ne zna nalogodavce i OJT ćuti. I čemu da se nada čovek koji SAMO OBAVLJA SVOJ POSAO u Srbiji?
Ko se krije iza lažnih profila?
Kako sam se bavila, sada već mislim uzaludno, pozivanjem nadležnih na procesuiranje onih koji ugrožavaju eto tek tako nečiju bezbednost, a onda umorna prešla kao tužioci i tužiteljke i policajci i policajke u hibernaciju i prestala da pišem… nastupio je mir. Kada sam pomenula koordinatora batinaša sa mosta, direktor Fonda PIO, predsednik Upravnog odbora Konjičkog kluba „Džokej klub Šabac“, odbornika u Skupštini grada Šapca i bivšeg narodnog poslanika dr(.) Alekdandar Peranović, dobila sam poruku punu uvreda ali i najave psihičkog maltretiranja dok ne završim u „ludari“, sa lažnog naloga – naravno. Odeljenje za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala je došlo do osobe koja stoji iza naloga, ali odbacilo prijavu.
Neću da ćutim!
Ništa do sad nisam radila iz ličnog interesa. Pa neću ni sad. Povukla sam se kako bih psihički i fizički bila spremnija da se borim za grad svih nas. Da liči na ono što je bio do pre dve godine ali i kako bi postao bolja sredina za život svih nas i naše dece. Zato… Neka se spreme OJT i policija: da više nikada i ničija porodica ne prolazi kroz ovo kao moja samo zato što sam časno i profesionalno radila svoj posao. Jer ovo može svakom da se desi, detetu svakog od nas… A ko smo ako prestanemo da mislimo, da osećamo i da volimo?
Isidora Kovačević
