„Kotrljanje“ ka vanrednom stanju u Srbiji
Da li su neki policijski službenici, odnosno lica koja se za takve izdaju, tokom tekućih uličnih intervencija povremeno pod uticajem nedozvoljenih opasnih stimulansa?
Brutalnost mera fizičkog državnog nasilja raste. Duboko zabrinjava i zgražava način delovanja policije, pojedinih pripadnika Žandarmerije i Beogradske brigade naročito. Nije reč samo o množini slučajeva nezakonitosti, neprofesionalnosti i necelishodnosti njihovog ponašanja, o grubom prekoračenju ovlašćenja, o apsolutno neprimerenoj manifestaciji ogoljene moći – svekolikoj represiji, zlostavljanju i nasumičnim privođenjima. Pored sumanutih pendrečenja, često je oštro šutiranje već oborenih lica, njihovo povlačenje po tlu, obaranje rvačkim zahvatima i treskanje o beton, divljačko čupanje kose devojkama – takve behu nedavne sramotne horor scene tik ispred Beogradskog pravnog fakulteta (sic)! – i drugo.
Rečju, svedoci smo neshvatljivo nečovečnog policijskog iživljavanja koje izaziva ozbiljnu sumnju da mnogi od njih – izloženi velikom višednevnom pritisku i stresu u vršenju zadataka koje im starešine određuju, u teškoj opremi i u tegobnim vremenskim uslovima – sâmi koriste ili im se pre akcija daju nedozvoljena jaka hemijska sredstva kako bi izdržali ogromne mentalne i fizičke napore, da bi bespogovorno sprovodili i očigledno neregularne naloge. S tim u vezi, indikativno je držanje pojedinih policijskih jedinica tokom protesta: od mirnog, statičnog do pomahnitalih naleta prema golorukim građanima u otvoreno mrziteljskom, osvetničkom gnevu. Da li je u pitanju „samo“ slepo izvršavanje protivpravnih naređenja neposredno pretpostavljenih?
Načelno, različite droge, s jedne strane dovode do veštačkog narastanja hrabrosti, izdržljivosti i snage, s druge – razaraju psihu uživalaca, umnogome poništavaju osećajnost, obzire spram okoline, sužavaju vidike, projektuju uprošćenu sliku situacije u kojoj se službeno deluje. A duža zloupotreba tih supstanci (amfetamina i sl.) razara centralni nervni sistem – dovodi do trajnog poremećaja ličnosti, bitno utiče na pamćenje, pomračenje svesti, na orijentaciju u prostoru, na pravilno rasuđivanje. To nisu ni za koga olakšavajuće, već zastrašujuće otežavajuće okolnosti!
Nesumnjivo je utvrđeno da su, primerice, pri savezničkom iskrcavanju na obalu Normandije, 1944. godine, i nemačke i invazione trupe koristile različite narkotike kombinovane sa alkoholom radi osetnog podizanja borbenog morala i poslušnosti vojnika. Pored obilja verodostojnih dokumenata o tome, istu je temu maestralno dotakao i Frederik Begbede u romanu „Una i Selindžer“. U takvim i sličnim okolnostima „naduvanog“ čoveka poglavito odaje čudovišni sjaj u očima (kao u pesmi „Čovek sa mesecom u očima“ Đorđa Balaševića).
Kada sam svojevremeno predavao javno pravo budućim policijskim poslenicima, docnije i kandidatima za rad u BIA, naglašavao sam da je kod postupanja bezbednosnih struktura neizostavno odmereno kombinovati dva krucijalna zanata – policijski i pravni, striktno po merodavnim regulama. Osobito je važno postupno, stepenasto posezanje za instrumentima prinude kod svake situacije ponaosob,, po principu srazmernosti između primene određenog policijskog ovlašćenja i njegove potrebe (član 36 Zakona o policiji). Ustav Srbije (član 20) naređuje što je moguće manje ograničavanje ljudskih sloboda i prava, isključivo u neophodnom obimu a bez zadiranja u njihovu suštinu prilikom postizanja legitimnih, ustavno predviđenih javnih ciljeva.
Malo je verovatno da je u MUP-u u toku istraga povodom teških ogrešenja o policijski poziv. No, imajući u vidu celinu ovdašnjih protesnih događanja, bilo bi uputno hitno proveriti na slučajnim uzorcima – od strane sektora unutrašnje kontrole policije a u saradnji sa medicinskom strukom – da li postoje zadržani strani štetni sastojci u krvi policajaca koji kidišu na nenaoružane građane, ponajviše na mlade, nanoseći im ne retko (i) teške telesne povrede, drastično narušavajući njihovo zdravlje i gazeći njihovo dostojanstvo. Zatim, odmah obelodaniti rezultate tih analiza koji će – u slučaju dokazane sumnje na policijsko dopingovanje – biti osnov za najoštrije komandno i individualno sankcionisanje tih pripadnika policije.
A ne dođe li do brzog raspisivanja vanrednih izbora već na koncu leta, izvesno je da će ubuduće blokade biti sve brojnije i gušće. Srbija bi se se tako nezadrživo „zakotrljala“ ka zvaničnom proglašenju vanrednog stanja. U vremenu kada je pravdi, moralu, istini, logici i razumu vrednost drastično opala.
Dr Zoran R. Tomić, najstariji aktivni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, raniji višegodišnji šef Katedre za javno pravo i član prvog saziva Visokog saveta pravosuđa
