Profesor Slobodan Cvejić, član Srbija Centar – Srce, istakao je da je deo Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti približavanja Evropskoj Uniji, koji se odnosi na slobodu izražavanja, u najvećem delu pisan objektivno i faktografski.
“Oni su bili suzdržani, objektivni i samo su konstatovali stanje – da nema pomaka u ostvarivanju slobode izražavanja. Pogoršano je stanja u oblasti napada na novinare za više od 20 napada u odnosu na prošlu godinu – rekao je Cvejić , u emisiji “Probudi se“ na Nova S. On je dodao da je zabeleženo više istraga u slučajevima napada na novinare, ali da je bilo manje rešenih slučajeva. Prema njegovim rečima ovakvo oduglovačenje pravosudnih organa podstiče napade na novinare i doprinosi opštoj kulturi nasilja u Srbiji.
Cvejić, koji je bio član Saveta REM-a, osvrnuo se na prvu dodelu nacionalnih frekvencija kada ih, kako je rekao, nisu dobile televizije koje su pravile brojne prekršaje, a da su sada samo te televizije dobile nacionalnu frekvenciju, iako je te prekršaje konstatovao sam REM u svojim redovnim Izveštajima.
“Tu smo napravili ogroman faul. Šta god da poglete u toj priči o medijima je problematično i mi smo nazadovali u slobodi medija. Ne da nije napravljen progres, već smo išli unazad”, rekao je Cvejić.
Cvejić je naveo da je u Izveštaju EK sada po prvi put u prvi plan istaknuto Telekomovo vlasništvo u medijima i da je ta priča suštinski važna jer vlast na tome gradi moć.
“Imamo poplavu slobodnih medija kroz koje prikazujete i fingirate raznovrsnost i pluralizam, a u stvari ga nema. Gledamo jednu istu predstavu. Simuliranu demokratiju”, rekao je Cvejić dodajući da je primetio minimalan pomak u radu RTS-a i da ih sada kritikuje predsednik Vučić.
“ Vučić je odredio da se tako igra, ali mu ta cipela nije udobna”, naveo je Cvejić.
Prema njegovim rečima izostanak promene koje je trebalo da donese nova medijska strategija, takođe zbog neaktivnosti i odugovlačenja nadležnih organa, može biti štetna.
– Zbog ovoga nisu reformisani ni zakoni, koji bi trebalo konačno da povećaju nezavisnost medija i slobodu izražavanja. U oblasti elektronskih medija obnovljen je status quo i simulacija pravne i institucionalne uređenosti, čemu kritično doprinosi pasivnost REM-a. Na medijskoj sceni se zapatila kultura tabloidizacije. Ovaj trend duboko je ukorenjen u ekonomskoj zavisnosti uredništva od finansijera i samih novinara do vlasnika i/ili urednika – ukazuje Cvejić.
Prema njegovim rečima u srpskim medijima preovlađuje nesloboda, institucionalni parazitizam i podsticanje podela, pa čak i nasilja. Cvejić je istakao da su potrebne hitne promene, a na glavne pravce i potrebne rezultate tih promena je već ukazano.
„Sve ovo utiče na opšte smanjenje slobode izražavanja u Srbiji”, naveo je Cvejić.
