Juče, iz čiste duše i srca, pohvalih ispunjeno obećanje Predsednika Opštine i zapošljavanje uspešne devojke sa prosekom ocena 9,5 u indeksu. Takva, naša deca to i zaslužuju, i daju nadu da će, svojim znanjem i zahvalnošću unaprediti naš srez i doneti boljitak svim građanima.
Da je održano i, ranije dato, obećanje o kadrovskim stanovima u zgradi u Vaganu, bilo bi, siguran sam, još više povrataka uspešnih mladih ljudi, u zavičaj.
Kad bi bilo sreće, i herca, islužene političare, koji i dan – danas pasu budžetske jasle, dolaze na posao, a ne znaju zašto, treba poslati u istoriju, i otvoriti prostor za povratak mladih, punih znanja i želje da nešto urade za budućnost i sebe i drugih.
U isto vreme, svedoci smo i primitivne bahatosti i komplesaške demonstracije bogastva, do juče prosečnostojećih i Bogobojažljivih Krivotorbića.
Uz besne, turbo limuzine i turbo fakultetske diplome, tu su i hacijende sa bazenima, luksuzni stanovi kojekude, vozni parkovi za žene i ostalu, užu, rodbinu…
Ne brinu, ti naši tajkuni, za čuveno pitanje poreske policije – „Od kud ti lova frajeru“? Redovno plaćaju „bugojanski porez“ koji ih štiti.
Ni na kraj pameti im nije da posle vrućine, iznebuha, krene oluja i, po pravilu, grom udara u najisturenije tačke, i u trenu sve postane „pepeo i dim“.
A uz ništavilo ide i zvučno „cvak – cvak“ na obe ruke, i dugo konačiste u sobi sa pogledom u plafon.
Mnogo je primera, u našoj varoši da su nakadašnje bogataške kuće prazne, oronule i skoro srušene. Ako i neko u njima boravi, da bi preživeo, presreće građane, naše i susednih varoši, i mole za koji dinar da kupe hleb i lekove.
Ubrzano dolazi vreme da će „kamila proći, lagano, kroz iglene uši, a vi bogataši jok“, a sve se više i bliže čuje i dvostruko „cak-cak“, „cak-cak“, jedno za lisice na „rukice gore“, a drugo za bravu „samice dole“.
Boban Smiljanić
