Hteo sam ovaj put da pišem o snegu, idiličnim šetnjama i tsl. Ali neću. Iz dva razloga. Prvi je čika Branina sugestija da napišem nešto aktuelno, a drugi je izjava nekog lika koji je rekao da su deca vlasništvo države, a pošto on pod državom podrazumeva – po mom mišljenju – vlast, onda ispada da su deca vlasništvo trenutne vlasti. A da tako zaista i misle, pokazuje i ovaj nasilnički prekid školovanja te dece koju ona smatraju svojim vlasništvom. Odnosno, sada se pokazuje na delu ono na šta prosvetni radnici godinama unazad upiru prstom, a to je evidentno urušavanje prosvete i obrazovanja u Srbiji zarad stvaranja mase beslovesnih radnika koji će umeti samo da pritiskaju određenu dugmad i time služe kao robovska radna snaga koja radi za hleb i pravo na život. Ovoj i ovakvoj državi (vlasti) očigledno ne trebaju obrazovani i vaspitani ljudi, ljudi od integriteta i svesni svog pravog, a ne navijačkog, identiteta. Zbog toga i dehumanizuje tu decu nudeći im raznorazne nelogične programe obrazovanja, rijaliti zvezde i prizemnu muziku umesto vaspitanja dobrotom, lepotom i znanjem, favorizuje poltrone i beskičmenjake umesto integriteta i navijački mentalitet siledžija umesto autentičnog srpskog slobodarskog identiteta. Ali, negde su se zajebali. Biće da su ti učitelji, nastavnici i profesori, ipak, uspeli da uliju u te ljude neku nadu da obrazovanje, vaspitanje, integritet i identitet jesu nešto vredno borbe. I sada ta deca i omladina podržavaju svoje učitelje protiv kojih su bili nahuškani i oni i njihovi roditelji i na koje su bili nahuškani nastavnici. Izgleda da to dolazi do svesti većine učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Jer naši neprijatelji nisu ljudi, već neznanje, nevaspitanje, licemerje, poltronizam, nečasnost, laž. Uglavnom one vrednosti koje, na žalost, promoviše ova država (i mediji pod njenom direktnom kontrolom). Da ne bude zabune, kada kažem država, mislim na vlast. Deci svaka čast! A svaka čast i koleginicama i kolegama! Naročito onima koji drže do časti svog poziva i sopstvenog obraza. I ne pristaju na ucene. A onom ko misli da su deca vlasništvo države i da država može da ih „prodaje“ za sitniš (pravo na normalan život i rad) treba omogućiti isti tretman. Dati mu pasoš i uputiti ga u svet sa njegovom (da li kupljenom) diplomom. Iz pedagoških razloga.
Jovica Radović
