Oko 2.000 ljudi prešlo je deonicu od Šapca do Tekeriša za oko osam časova
Hodočašće dugo više od 35km u slavu i čast junaka iz Cerske bitke održalo se i ove godine. Po rečima organizatora oko 2.000 ljudi prešlo je deonicu od Šapca do Tekeriša za oko osam časova.
Kako je i najavljeno, prvi učesnici pristigli su u sedam časova, a nakon molitve za srećan put, organizatori su istakli pravila, podelili vodu i pozvali učesnike da se krene put spomen kompleksa na Tekerišu. Okupili su se i ove godine učesnici iz različitih delova Srbije i regiona. Najmlađi učesnik marša imao je sedam, dok najstariji sedamdeset i četiri godine. Svi zajedno u koloni, koju su i ove godine pratila dva saniteta, jedan donacija Ministarstva vojske i drugi iznajmljen od strane Doma zdravlja Šabac. Pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije postarali su se da svi učesnici marša, kao i drugi učesnici u saobraćaju budu bezbedni. Ono što je kako nam organizatori navode za njih bilo veliko i jako neprijatno iznenađenje jeste činjenica da se cisterna sa vodom nije pojavila. Naime, oni navode da su uredno prosledili dopis JP „Vodovod“ i da su dobili pozitivan odgovor iz ovog JP. Kako se cisterna nije pojavila pokušavali su u više navrata da saznaju šta se dešava. Dobili su odgovor da vodovod nema cisternu i da je zahtev prosleđen JKP „Stari grad“ koje je njima potvrdilo da će cisterna u nedelju biti, kao što je i prethodnih godina bila na raspolaganju učesnicima Cerskog marša. Ono što je sigurno, jeste da je oko 2.000 ljudi ostavljeno da na avgustovskom danu pešače 35km bez vode, važno je napomenuti i to bez obećane vode.
Ovogodišnji dobitnik najvišeg priznanja koje UG „Cerski marš“ dodeljuje, „Cerske spomenice“, je sudija i pisac Miodrag Majić. Jedini predsednik „Čivijaške republike“ koji je dva puta prešao stazu u slavu i čast slavnih nam predaka. On je ovom prilikom istakao da mu je velika čast što je dobio ovo priznanje i dodao da je ovo za njega prilika da se preispita po mnogim pitanjima i to preporučio i nama. Citirao je doktora Rajsa koji se čudio kako je moguće da veliki, pravdoljubiv i slobodarski narod bira najgore među sobom da njime upravljaju. Obećao je da će nastaviti da se bori za društvo dostojno naših predaka.
