Rijaliti Srbija
…i mnogi drugi znani i neznani junaci našeg doba prijavili su se za kasting najnovijeg filma domaće produkcije „Izbori 2023. u zemlji Srbiji“ sa verom i nadom da će baš oni dobiti značajne uloge u ovom ostvarenju koje se najavljuje kao triler sa (ne)srećnim krajem.
U prve redove su se nacrtali, naravno, naprednjaci pojačani legendom radikalsko-naprednog glumišta Tomom Grobarom, za njima su pohitali socijalisti na čelu sa svojom zvezdom Ivicom Premijerom (i za sada bez „marice“), pa onda stiže originalna radikalna družina koju predvodi „otpisani“ dr i vojvoda Hipopotamus Šešelj a onda su tu i svakorazni likovi pod opozicionim i „opozicionim“ barjacima. E, tu ima veselih kombinacija. Milica Zavetnica i Dverjanin Boškić su se koaliciono venčali (nacisti+fašisti, kakav fleš jbt.) i zajedno hrle ka prelasku cenzusa, Miloš Francuz, poznat i kao „mali Koštunica“, ide ruku pod ruku sa Dražinim unukom sa sve ćetnićkim pesmama na usnama, Vuk Jeremić (navodno predsednik nečega što se zove Narodna stranka) je ostavljen kao govno na kiši i moraće sam sirak tužni na izbore za bilo kakvu ulogu u pomenutom filmu, a bivši predsednik ove naše žalosne Republike Boris „vidimo se u nekom drugom filmu“ Tadić udružio se sa čuvenim antivakserom i teoretičarem zavere Radulom i njegovom ekipom vilenjaka „Dosta je bilo“ koji su iznenada pred ove, decembarske, izbore vaskrsli a sve, kao, zbog odbrane i zaštite Kosova, sablasnih nevena i rastibuđilizovanih klejbezabli.
Da je režiser svih političkih i inih filmova u Holivudu Srbija Aca Spilberg Vučić na sve mislio glede svoje pobede na dodeli nagrade za najveći broj glasova 17. decembra pokazuje i neočekivano poverenje koje je ukazao nekada mladoj nadi a sada veteranu Čedi „oženi me“ Jovanoviću, izvukao ga iz kontejnera da se i on malo poigra u tragikomediji koja (nam) se sprema, tu je i neopevana budaletina dr Nestorović, neko udruženje za „nestale bebe i pomračenje Meseca“ i drugi statisti sa zadatkom (da zbune ionako uznemirenu publiku). Najpristojnija ekipa koja pretenduje na dobar rezultat na izborima za ovaj blokbaster u najavi je koalicija levih, centar malo ulevo i zelenih organizacija pod zajedničkim imenom „Srbija protiv nasilja“. Oni zagovaraju put Srbije u Evropu ubrzanim i sigurnim koracima, nisu gadljivi na tzv. nemačko-francuski plan za Kosovo (koji je Acika-bracika, by the way, prihvatio još onomad u Briselu a potvrdio u Ohridu i samo se čeka da se ovi najnoviji izbori okončaju pa da dođe do primene istog), koliko može da se vidi golim okom imaju prilično kvalitetne ljude za mnoge oblasti od ekonomije do ekologije, zdravstva, prosvete, kulture…, izgledaju normalno što uopšte nije mala stvar danas i ovde, u Beogradu liči da će pogoditi u „sridu“.
Dakle „glumci su stigli, sire“ što bi rekao Šekspir a bivši predsednik Srbije a sada penzos čudak Toma „dugo ste čekali, možete početi“, na ružičastim, srećnim i ostalim nacionalnim medijima je već počelo pljuvanje opozicije i svih slobodomislećih ljudi, brže, jače, bolje, „najveći lažov u ovdašnjoj istoriji“ Anđelkov mali vuk ne prestaje da gnjavi i davi svoje podanike sa malih ekrana i naslovnica „onog što se prodaje na kioscima a nisu novine“, mobilišu se stranački SNS aktivisti da sakupljaju kapilarne glasove, opsedaju građane i građanke po kućama putem telefonskih poziva a i uživo, ekipe za posebne namene (kriminalci) su spremni da intervenišu gde i kad zatreba, a pučanstvu ostaje da se ili sakrije pod krevet dok ova predizborna oluja ne prođe ili da skoče na noge lagane, naprave par krugova da se zagreju i onda otrče do glasačkog mesta i na dan D zaokruže broj ispred imena neke od ponuđenih lista koja im najviše odgovara a da to nije, ni slučajno, lista AV-a „Srbija sme da nestane“, sasvim je u redu glasati i iz inata i glasati protiv jer sve se na kraju zbroji pa ćemo tek nakon odjavne špice videti koga je žiri publike izabrao kao našeg kandidata za „oskara“.
Ovo nadmetanje nije istinski demokratsko ni fer ali za očekivati je da to ipak bude zanimljiv film iz koga možda nastane i serija izbornih ciklusa gde će se poštovati zakoni i civilizacijska pravila demokratskog društva, bez kupovine glasova, „bugarskih“ vozova i sličnih akrobacija od strane vlasti i kada na ekranu na kraju bude pisalo happy end.
Živi bili pa videli. Ko doživi pričaće.
Piše: Dragan Karalazić