Reditelj Kokan Mladenović za „Podrinske specijal“
Gostujući u emisiji „Podrinske specijal“ na Televiziji Šabac, autora i voditelja Hanibala Kovača, reditelj Kokan Mladenović rekao je da je odlučio da radi „Rubište“, predstavu za koju je na nedavno održanoj reviji „Šabačko pozorište- Teatar na pravom putu“, dobio nagradu „Boris Kovač“, jer smatra da kao društvo treba da se obračunamo sa mrakom u nama samima. On je naglasio da mu nagrade od ljudi sa kojima provodi vreme, iz malih pozorišnih zajednica, u ovom trenutku najviše znače.
-Mnogo toga smo gurnuli pod tepih istorije, mnogo toga nelepog što moramo sebi da kažemo u lice, a ne želimo. Stalno se predstavljamo većima, pametnijima i drugačijima nego što suštinski jesmo, a mi jesmo jedan narod na svom istorijskom i opštem civilizacijskom dnu, narod pretrpljenih poraza u poslednjim ratovima, rijaliti programa, kriminala. Mi smo uspeli da tu vertikalu vrednosti koja čini jedno ozbiljno društvo ili jednog moralnog čoveka upropastimo i da živimo u nekoj čudnoj mešavini državnog kriminala, rijaliti programa i sveopšte estrade. U takvom društvu ne treba ići „niz dlaku“ i zabavljati narod po svaku cenu, nego ga treba suočiti i sa nekim ozbiljnim temama. Predstava „Rubište“ jeste jedan obračun sa mrakom u svima nama, sa zlom koje nosimo i kome tako lako povlađujemo- istakao je Mladenović i dodao da bi u nekoj zemlji koja se ne zove Srbija kultura trebala da ima važno mesto.
-Sa naših 0,5 i 0,6 posto budžeta za kulturu, mi smo sveli kulturu na nivo statističke greške. Zemlju već decenijama vode ljudi koji o značaju kulture i obrazovanja za razvitak jednog naroda ne znaju gotovo ništa. Nažalost, sadašnja vlast je samo nasledila to gušenje kulture od prethodne vlasti. Željno smo čekali oktobarske promene pre 17 godina, a dočekali smo neke ljude koji su se lako bogatili, koji su pod plaštom demokratije u mraku radili sve i svašta, ali o kulturi isto nisu znali mnogo. Sada imamo jednu vlast koja nikada nije krila da je ne zanima kultura. I to što se u Srbiji trenutno dešava je jedno ozbiljno ponižavanje svih radnika u kulturi i sistemu obrazovanja, koji treba da bude valjda najvažniji- naveo je reditelj i upozorio da ćemo s tim neznanjem doći do toga da ćemo za desetak godina imati generacije koje neće imati potrebu za kulturom, jer se kulturne potrebe se neguju od obdaništa, kao i sistem ljudskih vrednosti, koji je kod nas izgubljen, a simbol tog gubitka su rijaliti programi.
Iako malobrojna, pozorišna publika je specifična, a uzleti teatara kao što je šabački pružaju nadu.
-Šapčani imaju sreću da se njihov teatar nalazi na velikoj uzlaznoj putanji. Festival „Pozorišno proleće“ je verovatno najznačajniji festival trenutno Srbiji, a tu je i revija predstava sa kojim Šabačko pozorište otvara sezonu. Vaš teatar je uspeo da uznemiri duhove širom regiona i verovatno to vuče neku dodatnu publiku, ali generalno, istraživanja pokazuju da je za pozorište zainteresovano manje od dva posto stanovništva i time je veće zaprepašćenje kad nas u teatru zbog nekih predstava i izjava, cenzurišu, skidaju nam predstave, a svi ljudi zajedno koji idu u teatar ne prelaze cenzus- zapazio je on i dodao da se srpsko društvo nalazi u fazi negativne evolucije, te da su u vreme socijalizma i bivše Jugoslavije zabrane bile pametnije i suptilnije i ne toliko česte, ili, ako ih je bilo, one su služile da koriguju mišljenje u pravcu nečega što je kolektivni ideal.
Taj kolektivni ideal ima mnogo rupa i problema, ali je bar sistem vrednosti bio jasan, naveo je Mladenović, ističući da danas živimo u društvu gde ne postoji nikakakv sistem vrednosti.
-Imate jednu kriminalnu grupu na vlasti koja upravlja državom kao privatnim preduzećem. Ko je sa njima, sa njima je, ko je protiv njih, taj je neprijatelj, ne postoji nikakav sistem društvenih vrednosti u koje nešto treba da se uklopi ili ne uklopi. Jednostavno, onim što radite ne biste smeli da dirate vladajuću oligarhiju i sve će biti u redu. Čim im postavite neko pitanje kroz ono što radite, počinju problemi. A ta vlast, država u kojoj živimo, je do te mere izopačena, do te mere su osnovne vrednosti parodirane, izopačene, sve te stvari koje čini svakodnevni, normalni ljudski život. Pitanje časti, reči, morala, odgovornosti, pravde, teme su kojima se bavi svaki veliki pozorišni komad. I čim postavite nešto od klasike ili savremenih angažovanih komada, pravite njima problem, jer to kako oni vladaju i uređuju državu nema uistinu nikakve veze sa nekim osnovnim vrednostima civilizacije ili ljudskog društva i ljudskog duha- ocenio je, podsećajući da državne nagrade uvek imaju neku hipoteku politike, te da je skandal na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, kada nije dodeljena nijedna nagrada, znak da je granica sramote i kompromisa prekoračena. Konstatovao je da se prljav politički posao prelomio preko leđa svih učesnika festivala, te da mu je najviše žao mladih glumaca.
-Mnogo strašnije od toga što se meni desilo je što su neke kolege, koje nisu politički komesari ili neuki u kulturi, pristale da urade jedan prljav posao za državu, čime nisu ponizili samo moju predstavu, nego čitav jedan esnaf. Ne dodeliti nagrade na najznačajnijem državnom festivalu, u konkurenciji izuzetno ozbiljnih reditelja i glumaca, je gotovo nemoguće- rekao je, dodajući da je navikao da godinama unazad živi sa progonima i cenzurom i podsećajući da više od pet godina nema premijeru u Beogradu, te da ga posao veže za Šabac, Novi Sad, Sombor i zemlje u okruženju- Rumuniju, Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku.
-Pozorište je tu da bude korektiv društva, da popravlja ljude i svet. Umetnost je kamenčić u cipeli koji ne dozvoljava da hodate udobno i lagodno. Čak i kad je društvo uređeno, treba staviti do znanja da postoji još stvari koje treba rešiti. U ovakvim društvima, pozorište ne treba da bude kamenčić ili kamen, već žilet u cipeli. Do te mere je to društvo poremećeno- naglasio je Mladenović u emisiji „Podrinske specijal“ i osvrnuo se na prašinu koja se podigla u javnosti nakona emitovanja predstave „Olimp“ belgijskog reditelja Jana Fabra na RTS-u, zbog navodne neprimerenosti.
-Srbija je zemlja skandala i vulgarnih rijalitija i to je jedan pokušaj da se od značajnog događaja kakav jeste BITEF i značajne predstave kakav je „Olimp“ Jana Fabra napravi rijaliti na društvenim mrežama. To je podvig i događaj za one koji gledaju, a kamoli za izvođače. Razgovarati o tome da li je golotinja dozvoljena, na početku 21. veka, u zemlji vulgarnih rijalitija, banalne pornografije, estrade i sveopšteg primitivizma, potpuno je bespredmetno- istakao je on, naglašavajući da je pravo vreme za pobunu kulturnih poslenika protiv privatizacije Srbije.
-Mislim da nama dolazi vreme gerile i subverzije. Pozorište nema gde više da se povlači. Ne idealizujem pozorište, pozorište je svojim kukavičlukom doprinelo da ima status koji ima, generalno. Nedostaje nam lične hrabrosti i više puta smo iznevereni demokratskim građanskim opcijama pobune prestali da verujemo u moć pobune. Verujem da bez ozbiljne pobune, bez stavljanja do znanja ispod čega nećemo ići, šta je ta „crvena linija“ našeg dostojanstva, a ona je davno pređena, nećemo dobiti ništa. Ako svi radnici iz kulture i misleći ljudi u Srbiji na krenu u konkretne pobune, manifestacije nezadovoljstva, ova privatizacija Srbije u svakom smislu i ovaj kriminal će uništiti zemlju- izričit je Mladenović, koji je opomenuo da u Srbiji vlada medijski mrak kakvog nikad nije bilo, ta da se protiv toga treba boriti.
-Ugasili su sve u Srbiji, proterali sve nezavisne ljude, uništili „Utisak nedelje“, „Kažiprst“, i onda formiraju kroz taj sumanuti primitivizam Pinka i Hepija, sistem vrednosti kojim prosto drogiraju narod i to daje veoma dobre rezultate, što se njih tiče- smatra on i dodaje da polovina građana i dalje ne izlazi na birališta, te da treba naći način da se animiraju i ubediti ih da neće doći neki ljudi koji će zloupotrebiti njihovu želju da poprave svet. To nije lak posao, ali ako svi odustanemo od njega, ostaće zauvek neurađen, rekao je Mladenović.
Govoreći o činjenici da su ljudi koji su devedesetih vladali zemljom ponovo na najvišim državnim funkcijama, ocenio je da smo, nažalost, zemlja koja demokratski odabira upravo intelektualni, politički i moralni talog iz devedesetih, što je merilo naše pameti, političkog rasuđivanja i onoga kako mi zamišljamo politiku.
-Skandalozno u vezi sa tom vlašću je što je to demokratski izabrana vlast i to, nažalost, mora da se poštuje, a to mnogo više govori o nama koji smo ih birali, nego o njima. Oni su takvi kakvi jesu i nisu se menjali decenijama, to vidimo- zaključio je reditelj.
D.D.