DA SE ZNA KO JE U SRBIJI BOG!
Eto, neki sadašnji događaji silno me podsećaju na nešto što sam već, davno, video i doživeo. Tih osamdesetih godina jedan legendarni šabački pesnik i novinar imao je naviku da na književne večeri, izložbe i neke druge događaje dolazi sa zakašnjenjem od petnestak minuta. Kada su te manifestacije već uveliko počele. I, tako, ulazi on u prostoriju sa sve cigaretom (tada je moglo da se puši u zatvorenom prostoru) napravi, laganim hodom, jedan krug oko zgranute publike, da ga svi vide, i polako ponovo dođe do vrata na kojima zastaje, baca pikavac na pod gazi ga cipelom i izlazi iz prostorije. U sali, muk. Svi ćute. Moderator (kako se to danas popularno zove) pokušava da prekine tu „zlokobnu“ tišinu i da publici da do znanja gde su došli, ali avaj… Međutim, tišinu prekida žamor prisutne publike koja, međusobno, počinje da komentariše ono što je upravo videla. I, „ode mast u propast“! Niko se više ne seća zbog koga, ili čega, su došli već se samo pamti „dojam“ koji je taj pesnik i novinar na njih ostavio. Tako on postade „zvezda“ večeri i o njemu se posle još dugo, dugo pričalo.
Nešto slično dogodilo se i prošle nedelje na sahrani patrijarha Irineja. Posle sat vremena od početka liturgije u Hram Svetog Save ulazi Aleksandar Vučić, prilazi odru i celiva ga. Da svi u Hramu a i oni ispred malih ekrana to mogu da vide. I da se o tome još dugo, dugo priča i komentariše. Jer, sve to je u interesu rAjtinga!
Naravno, to ne treba da bude iznenađenje. SPC je svoju čast, dušu i veru prodala pa “kupac“ ima pravo da se ponaša kako mu je ćef. Da na odru patrijarha održi govor kakav se ne bi očekivao ni od pijanaca u nekoj zadimljenoj birtiji sat posle ponoći. I da tako jasno stavi do znanja ko je u Srbiji Bog.
A mene, pravo da vam kažem, to nije mnogo potreslo ni pogodilo. Upokojenjem vladike Jovana Velimirovića, episkopa šabačko-valjevske eparhije od 1960. do 1989. godine, gorostasa među vladikama i potiskivanjem nekoliko čestitih i pravoslavlju odanih vladika SPC je postala utočišče novokompovanih „biznismena“, secikesa i raznoraznih belosvetskih protuva sa sve političarima. Postala je „buvlja“ pijaca na kojoj se sve može kupiti i sve je na prodaju. A naročito „vera“. I pokajanje!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević