LIČNI STAV
Ministar (pro)osvete Dejan Vuk Stanković, još pre tri meseca je “natukao” Simovićeve “ČIZME” i ne skida ih. Ni danju, ni noću, ni po vrućini ni po blatu kojem hodi u zakonom zaštićenom području posebne namene pod imenom, Ćacilend. Ovih dana bavi se akademskom zajednicom, nadajući se nekoj normalnosti koju sam definiše i omeđava. Nova/stara vest je da u srpskom obrazovanju na svim nivoima mnogo toga ne funkcioniše. Pošteno rečeno, skoro pa ništa. Trenutno je fokus bačen na akademsku zajednicu i visokoškolske ustanove. Postiranje onlajn lekcija, nastalih u vreme korone, ne obavezuju studente. Može a ne mora. Ispitni rokovi i pokušaji istih u šumi letnjih brzaka i poluplaćenih porodičnih letovanja. U metežu koji Ministar Vuk Stanković naziva obrazovanje, sazvao je načelnike školskih uprava da ih na vreme poGAZI pre nego što počne naredna godina u osnovnim i srednjim školama da znaju kako smeju činodejstvovati, a kako bogami i poziciju dugo građenu izgubiti. Došli svi napredni i nadasve progresivni načelnici na poklonjenje, uz dobro savladane lekcije “bičevanja” nepodobnih i kičmenih prosvetara. Sve pretnje koje treba uputiti nastavnicima do dečije 18. godine su upućene, uz naravno obavezno zveckanje oružja i pretnju nećete primiti platu. Jasno je da je u srpskoj prosveti situacija takva, ako nastavnik ne primi platu samo dva mesca, u bankrot ulazi cela porodica. Ušao je Ministar ČIZMAŠENjEM u najređe viđenu Vladu i nastavlja tako. Sada se bacio na tvrdu, žilavu i slobodnomisleću akademsku zajednicu i ČIZMARI, jer
“To su zaista prave državne ČIZME!
Pogledaj samo kako su potko-vane!
To nije samo obuća, to je ORU-ŽJE!
Kad si obuven, ti si naoru-žan”
(Čizme – Ljubomir Simović)
Dok nastavnici postiraju materijal sa predavanja, postavlja se pitanje kako se postiže kvalitet propisanih veština na fakultetima prirodnih i primenjenih nauka, koji su opredeljeni za ekserimente, manuleni rad, praksu i sticanje iskustva u različitim stručnim bazama. U potpuno promašenom vanzakonskom akademskom godišnjem kalendaru (davno usvojenom I po zakonu obaveznom), svaki fakultet prema preporuci Ministra ima neki svoj tempo rada. Kvalitet nije važan, znanja su nebitna, samo da se upiše broj časova. Srednje škole su u junu prednjačile sa preko 20 časova upisanih u jednom odeljenju tokom dana, dok se na fakultetima upisuje, evidentira i konsultuje na nepoznat način. Sve to uz blagoslov prvog čoveka prosvete, Ministra Dejana Vuk Stankovića. U jučerašnjem danu su studenti sa Pravnog fakulteta (koji su prijavili ispite) polagali iste na novosadskom sajmu. Bilo je to ponižavajuće polaganje za sve aktere koji su učestvovali, ali Ministar (pro)osvete je zadovoljan. Veli, omogućuje istima da ostvare svoja Ustavom zagarantovana prava. Još je samo na neosvojene zgrade fakulteta ljut. Taj posao “odblokiravanja” i “odbarikadiranja” ostavio je rektorima i dekanima u amanet, jer je sve što beše teško, on učinio. Onako kako je dolaskom i govorom i nagovestio. Čizmom.
“Ne smo blato, makadam i sneg:
te velelepne čizme gaze sve!
Gaze prste, gaze zube, gaze usta!
Na đonovima raznose brašno I KRV!”
(Čizme – Ljubomir Simović)
E tu KRV, dečiju vam ne možemo oprostiti.
Narodni poslanik, dr Tatjana Marković – Topalović – Srbija Centar
