Na staroj fotografiji, dragocenom svedočanstvu jednog normalnijeg vremena, vidimo kako se slonica Lili, zvezda nekadašnjeg cirkusa, kupa u reci Drini. Njen dolazak u Ljuboviju bio je pravi događaj: publika je dolazila iz svih sela, deca su oduševljeno gledala tačke, a odrasli, smejali se do suza. Jer, zamislite, jedna od glavnih tačaka bila je da Lili obrije nekoga iz publike! Uz malo pene, malo hobotanjem, i mnogo smeha, završila bi se predstava, aplauzom i osmehom. Svako je znao da je to samo šou.
A danas?
Danas nema više ni Lili, ni šatora, ni publike koja sa osmehom napušta predstavu. Cirkus je, međutim, ostao, ali u novom, mnogo perfidnijem obliku. Varoš Ljubovija više nije mesto događaja, već stalna scena za predstave lokalne vlasti. Cirkus „Korona“, tako bismo mogli nazvati ovaj komad koji se godinama izvodi bez prekida, bez pauze i, na žalost, bez izlaza.
Glavna tačka? I dalje brijanje. Samo što više ne briju jednog iz publike – nego čitav narod. I nema pene, nema hobotnice, nema smeha. Ima samo šišanja.
Briju dostojanstvo, briju zdrav razum. A sve to uz šarene reči, obećanja u boji i predstave koje se baš kao i u pravom cirkusu, nikad ne završe onako kako je najavljeno. Govore o fabrikama – nema ni temelja.
Govore o zapošljavanju – mladi pakuju kofere.
Govore o turizmu – a turisti, od silne navale uništili lokalne puteve pa se sada moraju obnavljati prevasfodno u onim mestima i onoj publici koja je dala glas da cirkus što duže ostane u varoši.
Sve što ostane jeste šator reči, pod kojim dreseri, dobro uhranjeni i mirni, broje aplauze koji nikad nisu bili namenjeni njima.
Ko su dreseri?
To su oni što vole da vas tapšu po ramenu pred izbore, a posle vas ne mogu ni da prepoznaju.
Oni koji „dobiju“ sve, a da ništa nisu dali.
Oni koji žele poslušnost, a nude – praznu reč.
Njihovi bičevi su budžet i pritisak. Njihove nagrade – paketi i obećanja.
Njihov hobi – da kupuju ljubav naroda novcem naroda.
A publika? Pa publika kao publika – ćuti, gunđa, ali i dalje sedi u prvom redu. Navikla da bude deo predstave u kojoj se ništa ne dešava, ali se mnogo obećava. Ona publika koja više ne zna kada se smeje od srca, a kada jer mora.
Slonovi, poput Lili, nisu gazili preko naroda. Imali su svoju čast i granicu.
A dreseri danas? Oni gaze preko svega , i naroda, i zakona, i pameti.
Jedino što ih zanima je pljesak na kraju predstave, makar ga sami aplaudirali.
I tako Ljubovija živi, kao cirkus bez datuma zatvaranja. Sa stalnim glumcima, starim obećanjima i umornom publikom. Lili više nije tu, ali zato dreseri nikada nisu bili aktivniji. Ako se neko pita šta je sledeća tačka – samo da zna: čim zaigra nova predstava, brijač i makaze već spremne.
A moguće da čuvena mečka Dragana vaskrsne (to je u našoj varoši normalna pojava) pa zaigra kao vašarska mečka samo je pitanje isped čijih vrata.
Zarija Zlaja Vasić
Foto: Miladin Mališić
