Rijaliti Srbija
Ko tebe kamenom ti njega većim (kamenom). Ko tebe mitingom protiv nasilja ti njega najvećim u istoriji (kontramitingom). To je logika mračnog uma Šefa zločinačkog udruženja SNS i navodno Predsednika svih građana države Srbije, zloglasnog Aleksandra od Čipuljića. Mali Đokica – Acika tako „lazmisla“ u svojoj glavi trogodišnjaka a sa pedeset i kusur godina sprcanih u guzicu. Ja imam veći od svih vas, uta-ta, skandira u sebi i van sebe Nepomenik.
Nakon nezapamćene tragedije koja nas je zadesila početkom maja kada je 13-ogodišnjak upucao svoje školske drugove i drugarice u OŠ „Ribnikar“ a „mlađi punoletnik“ svoje komšije i nevini mladi svet u okolini Mladenovca i Smedereva i šoka i neverice koji su se sručile na gotovo celu naciju, neki građani su odlučili (srcem pre svega) da izraze svoje ogorčenje i bes zbog svog tog nasilja mirnim protestima u Beogradu, Novom Sadu i još nekim gradovima.
Na prvom, uslovno rečeno mitingu, u Beogradu glavni utisak je bila gromoglasna tišina potpuno primerena trenutku i razlogu okupljanja prisutnih, kojih je bilo na beogradskim ulicama realno između 25-30 hiljada. Naravno da je bolesnik na mestu Predsednika ovog provizorijuma od države izneo svoju računicu, izbrojao je (znajući ga verovatno je lično brojao glavu po glavu) 9.000 građana i građanki (očito je bio slab đak iz matematike u školi).
Režimski mediji su kao pobesneli psi krenuli da reže, laju i ujedaju opoziciju koja je bila nazočna na protestu kao i sve one normalne ljude koji su se drznuli da ospore vlast i zatraže odgovornost od onih koji su svojim činjenjem i nečinjenjem doveli do ovog gde smo sada, pa i od Jednog i Jedinog za sav užas koji se dogodio a koji je bio finale dugogodišnjeg urušavanja države i društva i promovisanja nasilja kao kulturnog obrasca.
Zatraženo je da ministar policije Gašić i šef BIA Vulin podnesu ostavke, da se smene svi članovi REM-a kao i rukovodstvo RTS-a a da se skinu sa programa televizija rijaliti poput Zadruge i da se oduzmu nacionalne frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“ zbog kršenja zakona.
Sav naprednjački šljam dao se u odbranu neodbranjivog, misleći svojim pilećim mozgovima da je i u ovim okolnostima napad najbolja defanzivna taktika ali su samo ogolili do koske i sebe i svog gospodara i ceo sistem koji su za ovih 11 godina izgradili a koji počiva na lažima, obmanama, falsifikatima i zaglupljivanju širokih narodnih masa kao i potpunom odsustvu osećanja empatije i elementarne ljudskosti.
Tim svojim groznim facama i rečima izazvali su onaj pametniji, bolji i hrabriji deo Srbije da na sledećem protestu u Beogradu, koji je usledio, izađu u još većem broju (po slobodnoj proceni i velikom iskustvu po tom pitanju potpisnika ovih redova – oko 50.000) a za očekivati je da će svaki sledeći protest biti još masovniji a takođe miran, dostojanstven i u tišini koja odzvanja.
Ovog puta profesionalni prebrojavač Aca došao je do brojke od 11.563 čoveka na ulicama i mostu (popularna Gazela) a onda je pokušao da se našali (šala mu pristaje kao piletu sise) postavljajući na društvene mreže fotografiju Njega, Brnabićke i Siniše Malog iz neke kafane sa sve kezinama od uha do uha kako seire nad tom brojkom, kao evo nas je troje a ipak nas ima više, Živela Srbija i bla, bla, bla.
Poluusmena i glupa kao noć Premijerka je otišla i korak dalje i na svom internet profilu objavila fotomontažu nje i ona dva pomenuta klipana koji su umnogostručeni što, valjda, treba da pokaže kako su demonstranti lažirali fotografije sa protesta gde ih je bilo baš mnogo (bio i prenos uživo gde se sve jasno vidi) i napisala: Evo i mi sada možemo na Gazelu!
A da odeš do škole „Ribnikar“ i do Mladenovca da položiš cveće, upališ sveće i upišeš se u knjigu žalosti toga se nisi dosetila nesrećo, jadnice i bednice što bi rekao Patrijarh Porfirije, doduše u sasvim drugom kontekstu gde je vređao žene polupijan i raspušten na nekakvoj privatnoj gozbi.
I uopšte uloga Srpske pravoslavne crkve u svemu ovom što je dovelo do nedavnih tragičnih dešavanja je ogromna u najnegativnijem smislu. Blagosiljali su ratne zločince tokom 90-ih, primali od njih krvave pare a davali im ordenje, uvodili veronauku u državne škole, širili mržnju i fašizam, podržavaju Nepomenika kao da im je rod rođeni a sve suprotno fundamentalnim hrišćanskim vrednostima. Ali, to je druga i duga priča.
Ni Anin šef nije pokazao ljudsko lice u strašnim danima koji su nam stegli srca, nemajući više kud jer se tokom svih ovih olovnih godina svoje vladavine tokom kojih je uništio sve civilizovano u zemlji Srbiji zafarbao u ćošak pa je – Eureka!, smislio jedno od svojih genijalno glupih rešenja za nerešivu situaciju i svoj opadajući rejting a to je: svenaprednjački (kontra)miting zakazan za 26. maj tekuće godine ispred Narodne skupštine kao podrška Njemu i njegovoj bolesnoj politici.
Usput je najavio i nekakve izbore za septembar. Bravo, majstore. Ne dam Gašića, ne dam Vulina ni REM ni Zadrugu ne dam ali evo vam izbori rajo da se zabavljate i da ne kažete posle da nisam nikad ništa dao, da je beg cicija.
A-ha. Neopevani lažov i prevarant misli da može da se izvuče iz svega ovog bekstvom u izbore koje će opet, po oprobanom receptu, pokrasti i proglasiti veličanstvenu pobedu. A baš se zgodno namestilo i da se prolongira rešenje za Kosovo koje je već dogovorio s kim treba a pre nego što i ona čuvena baba s Vrške čuke ne skonta koliki je On izdajnik.
Infantilni ego-manijak koji više ne zna gde udara dovući će hiljadama autobusa desetine hiljada ovaca da mu se poklone, da izbleje napisane parole i prigodne pesmice i zagreju mu sujetu a rasteraju strah koji mu se uvukao u kosti poput hladnog sečiva od gubitka vlasti i svih posledica koje bi mogle da uslede nakon toga. Ali, po prvi put za vreme njegove strahovlade, on zaostaje za par koraka iza građana, normalnih i hrabrih, nalazi se u defanzivi gde se, jasno kao dan, vidi da se ne snalazi najbolje i greši li greši.
Od njega sada ne zavisi sve, mnogo toga zavisi od građana i građanki i njihovih političkih predstavnika koji svi zajedno treba da pokažu da su dorasli situaciji. Dobro je što je u organizaciji ovih i budućih protesta logistički svoj doprinos dala tzv. demokratska, proevropska, opozicija a da su „nacoši“, konzervativne i proputinovske političke organizacije ostale po strani.
Do izbora a naročito posle videćemo „ko je vjera a ko nevjera“. Sada treba mirno, pametno i organizovano ići korak po korak za Srbiju bez nasilja i nasilnika svih boje, do konačnog cilja bez obzira na sve prepreke, marifetluke i silu čopora najgorih koji je ispred nas.
Kap je definitivno prelila čašu a svi znamo da kada se voda razlije ona pokazuje tendenciju da se sve više i sve dalje širi. Na kraju će sve biti dobro ako mi budemo dovoljno dobri.
Piše: Dragan Karalazić