„Cerski marš“ je dokaz da se ipak kao narod držimo zajedno

Draško Stanivuković  gradonačelnik Banja Luke

Draško Stanivuković  gradonačelnik Banja Luke, uzeo je učešće na 12. po redu hodočašću od Šapca do Tekeriša i na taj način odao počast slavnim cerskim junacima. Nakon pređenih 37 kilometara peške, kod spomen-kompleksa na Tekerišu Stanivuković je proglašen za nosioca „Cerske spomenice“, najvišeg priznanja koje dodelju Udruženje građana „Cerski marš“. Stanivuković je, nakon dana provedenog u znaku sećanja na junake Cerske bitke, za “Podrinske” rekao da je velika čast proći stopama predaka.

• Nikada nisam bio rob nekih floskula ni lažnih reči, već zaista govorim onako kako jeste. U dubini duše sam presrećan, prvo zato što su se poruka i borba iz Banja Luke čula širom regiona i u našoj bratskoj Srbiji i ovde u Šapcu. Ljudi u Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori veruju da njihova sredina, okolina, naselje, mesna zajednica, ulica mogu i treba da se menjaju, da postoje mladi ljudi koji su patriote, koji su svesni svoje prošlosti i koji žele da žive ovde u budućnosti. Proći 37 kilometara stopama naših predaka je velika čast. To znači proći stopama onih ljudi koji se nisu bojali, koji se nisu prepali onda kada su videli da im preti carstvo šest puta veće i 11 puta brojnije. To je prkos, to je ponos, to je inat srpskog roda, naših predaka i ja sam zaista na to ponosan – kazao je Stanivuković.

Inat i želju da se bori za bududućnost, danas u drugačijem vremenu, kako kaže Stanivuković, oseća u sebi. On ističe da se, hodajući 37 kilometara, prisetio onih junaka koji su bili uz svoju vojsku i predvodili je:

• Prisetio sam se onih junaka koji nisu govorili „idite napred“ već „hajte za mnom, ja idem prvi“. Mogu da kažem da borbu u Banjaluci vodimo na taj način, da uvek sebi kažem: „Da, biću prvi“ i kažem narodu: „Hajmo mi zajedno“, jer verujem u tu ideju da se ovde može živeti bolje i na drugačiji način. Imao sam priliku da ovde pošaljem poruku da je moja životna priča priča svakog Srbina, svake srpske porodice, svakog srpskog roda koja glasi da kad pitate nekoga kako se zove, shvatićete da nosi ime i prezime kao neko ko je dao život da li u poslednjem odbrambenom-otadžbinskom ratu, u Cerskoj bici ili bilo kojoj drugoj borbi. To govori koliko smo skupo platili slobodu. Danas moramo da cenimo naše ognjište, našu otadžbinu u kojoj živimo po ugledu na onu Šantićevu: „I svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja“ – rekao je Stanivuković.

Otadžbina je tamo gde su svetinje, gde živi čovek koji pripada srpskom narodu, istakao je Stanivuković i još jednom ponovio da je zaista presrećan što je bio deo najrodoljubivije manifestacije „Cerski marš“. On kaže da za njega dobiti „Cersku spomenicu“ znači zavet.

• 

  Dobiti spomenicu na današnji dan, u ime borbe i ove bitke naše najveće u Prvom svetskom ratu, kao mladom čoveku to je za mene zavet, ne kao gradonačelnika, već kao čoveka, da nastavim da se borim u bilo kom obliku u kom mogu za jednu bolju budućnost, da ovde živimo, da opstajemo i da shvatimo da smo se tada borili za opstanak na ovim prostorima, da je tada bilo mnogo teže. Ako su ti junaci u to vreme mogli toliko da urade, mi danas u jednom miru koji imamo možemo da uradimo mnogo toga, mnogo nam je lakše i ne treba da se žalimo. Zato je ova spomenica za mene zavet da nastavim dalje da se borim još snažnije i da negde shvatim da sam, ipak, sa svojim saradnicima i prijateljima na pravom putu i da treba dalje da nastavimo da idemo i širimo misiju svuda gde je naš narod – objasnio je Stanivuković.

Duhovna veličina i ponos na sve što jeste srpski narod, osećanja su koja su se kod Stanivukovića probudila nakon hodočašća od Šapca do Tekeriša. On ističe da narod treba da bude ponosan na taj inat i dušu koju Srbi imaju, ali i da mladima danas nedostaje hrabrosti i odvažnosti.

• Kada hodate, kada vidite tu prirodu, kada shvatite koliko smo tada manji a veći bili, snažni i nismo se ničeg bojali, taj kuriozitet, ta hrabrost, odvažnost, na sve to treba da budemo ponosni. Danas osobine naših predaka trebaju mladom biću, ali to možemo da naučimo iz knjiga, kada pročitamo istoriju možemo shvatiti da je to ipak duboko u nama i da treba da malo pročačkamo i pronađemo. Meni ne nedostaje hrabrosti. Mnogo puta sam hapšen boreći se za neke nove vrednosti u modernom periodu, ali tu hrabrost sam crpeo upravo iz priča o junacima koji su ovde živeli. Imamo na koga da se ugledamo, imamo svetlu prošlost i sa takvom prošlošću treba da gradimo svetlu budućnost, da crpimo energiju iz onog što mi jesmo duhovno kao narod – kazao je Stanivuković.

Grad Šabac ostavio je jak, pozitivan utisak na gradonačelnika Banja Luke koji kaže da se oduševio sada kad je prvi put došao. Od Trga šabačkih žrtava do spomen-kompleksa u Tekerišu, Draško Stanivuković upoznao je više od hiljadu ljudi i razmenio iskustva sa njima. Najveći utisak sa „Cerskog marša“ za njega je svakako to što su različite generacije koračale sa istim ciljem.

• 

  Video sam čoveka pored mene koji ima 60 ili 70 godina i video sam dete staro pet ili šest godina koje hoda ili ga majka drži u naručju. Svi zajedno hodamo stopama naših predaka, boreći se za budućnost. Kada vidite taj međugeneracijski spoj to je dokaz da se ipak kao narod držimo zajedno i da razumemo našu misiju koju smo imali u prošlosti, kako bismo bolje shvatili kuda treba da idemo u budućnost. Treba da shvatimo da su ova hodočašća i ovakvi događaju poput „Cerskog marša“ izuzetno važni. Moramo da se prisetimo šta smo prošli, da bolje spoznamo naše biće. Tek ako čovek duboko prokopa u sebi i shvati ko je on, onda sigurnije zna kuda treba da ide – poručio je Stanivuković.

Za „Podrinske“, Draško Stanivuković, gradonačelnik Banja Luke rekao je da je njegov viši cilj zapravo narod i ističe da bi celog sebe za narod dao. Kao dokaz ove izjave, Stanivuković je ispričao da je njegov stric, iz jedne imućne porodice, sa svega 20 godina rekao da ide da brani Republiku Srpsku i više se nikad nije vratio.

• 

  Moj stric je poginuo u ratu, ja nosim njegovo ime. Samim tim, nosiću i misiju da branim Republiku Srpsku i taj ožiljak dok god sam živ. Stvarno nosim tu misiju i mislim da ljudi to prepoznaju, tu iskrenost, strast, emociju, veru, rodoljublje. Moj život je moja poruka. Danas sam gradonačelnik, možda i sutra, možda nekoliko meseci još ili nekoliko godina, ali ću uvek biti čovek koji hoda sa svojim narodom. Volim nova iskušenja, znam da je moj narod mnoga iskušenja imao, ali kroz to čovek sazreva. Na „Cerski marš“ nisam došao u odelu, nisam presecao nikakve vrpce. Obukao sa majicu koja predstavlja zemlju iz koje dolazim, nosim poruku i misiju. Čovek koji nosi iste vrednosti to i prepoznaje. Nije važna funkcija, ni pozicija. Najveća titula je ime koje nosite, to je znak i ja to tako gledam. Nema veće emocije od rodoljublja. Rodoljublje i patriotizam su nešto najveće što čovek može da ima i mislim da su to vrednosti koje su univerzalne i gde god živeo jedan Srbin to razume. Nakon marša, nakon što sam video ovu energiju, shvatam da kada dođem u Banja Luku treba da „dodam gas“, da se još više borim za budućnost. Ljudi odavde ne mogu glasati za mene, dakle nisam došao iz interesa, već sam došao sa misijom i višim ciljem, koji nije samo Banja Luka već naš narod ma gde god bio, naš opstanak i naša budućnost. Ovde sam došao kao mlad čovek koji šalje poruku da možemo imati sigurnu budućnost i da nikad od sigurne i daleke budućnosti kao narod ne smemo odustati – zaključio je Stanivuković.

Isidora Kovačević