U Kulturnom centru predstavljena dva romana mr Slobodana Lala Smiljanića
Između korica knjiga Među šljivama i Jedne kišne noći jasna poruka autora da “svako u svoju dušu treba da usadi nešto što je lepo, i da razmišlja o lepom, da se posveti porodici, prijateljima, druženjima, sa jasnim ciljem da nešto novo sazna i nauči, da iz njega pobedi prava pozitivna stvar i pozitivna energija, da bi uspeo u životu. Samo pod tim uslovom život može da ima smisla”
Odlomkom pesme Oskara Daviča, Srbija, , nakon muzičkog, pozdrav dobrodošlice uputio je i Filip Rajković, u ime mišarskih – Doma kulture i Omladinskog pozorišta Vožd. Čuli su se i odlomci iz obe knjige.
Slobodan Lale Smiljanić hodi osamdesetom. Neumoran je, pun duha i pozitivne energije. I dalje je aktivan i u advokaturi, i u književnom stvaranju, kojim se počeo baviti od 2016.godine, da bi već naredne završio prvu knjigu – Na Hristovom raspeću.
Objavio je i romane: Nebeski koraci iznad Krupnja, Zlatiborski bik pred čajetinskim sudom, Rađanje nove nade ,Tajna vila na Dedinju, Drina plače i pamti, Veliki prota, Kosturnica, Izgubljene duše, Mačvanka, i dva koja su svojim predstavljanjem 11.februara ispunila salu Kulturnog centra – Među šljivama i Jedne kišne noći ( u izdanju su beogradskog Nevena)… Kaže da sve lakše piše. Potpuno je ovladao je (uz kompjuterska olakšanja) tastaturom, a ako se i pojavi neka greška, ispravi je supruga Gordana ; verni je životni pratilac, ali i saradnik u njegovom književnom stvaranju – od tehničke pomoći preko saveta do podrške da se istrajava… Nedavno je Slobodan Smiljanić završio i rukopis novog romana – Japanska ruža sa Golog otoka…
Dejan Živanović, master istoričar, recenzent knjiga, istakao je da je Slobodan Lale Smiljanić zavičajni pisac, koji već skoro deceniju stvara dela u obliku forme književnog romana, koja je i najpristupačnija najširem krugu čitalaca. Uz osobenosti svake knjige kao zajedničko izdvojio je prepoznatljivost njegovog stila:
-To su, pre svega, realistični motivi i likovi u kojima možemo da se prepoznamo svi mi. To su neke lokalne i zavičajne teme koje su takođe svima nama prijemčive. Takođe, to je jedan veoma lagan stil pisanja koji omogućava veoma lako čitanje svima. Ono što je za mene nekako najbitnije jeste da sve njegove knjige, pa i ove dve, imaju veoma jaku poruku, koja je možda i sušta u vremenima u kojima živimo. To su, pre svega, poruke koje možemo klasifikovati kao prave humanističke vrednosti – poruke pravednosti, ljubavi, svih onih pozitivnih osobina i motiva koje vrlo često kao društvo ili zaboravljamo ili smo ih već poodavno zaboravili. Kroz ove knjige vidimo ono što se dešava u životu, svu njegovu težinu, prepreke i nedaće, ali uvek postoje jake poruke koje čitaocu treba da pokažu pravi put, i da nas sve upute u pravcu u kojem bismo svi zajedno trebali da idemo.”
Uz divne glasove i zvuke flaute i harmonike
Umilnim zvucima flaute pozdrav dobrodošlice, u punoj sali Kulturnog centra, na početku programa, uputila je Staša Simić … Jedna je od deda Stevinih uzdanica… Stasava kao i on preko puta spomenika, voleći Mišar… U Osnovnoj školi “Janko Veselinović drugi je razred, a u Muzičkoj prvi – gde uči flautu, u klasi profesorke Biljane Price; sigurni smo da ćemo je tek slušati…
Staša SimićSanja Spasojević i Miloš Tojić
Uz dragog prijatelja i saradnika mišarskog Zadužbinskog društva, Miloša Tojića, bio je još jedan muzički pozdrav… Kratko je Miloš bio i direktor Kulturnog centra, kao autor knjiga, po profesiji je advokat… Za trajno muzika mu je ljubav… I što je svima bilo posebno drago, sa njim je nastupila sestra Sanja Spasojević. Mogla se slušati, jedan period i u Šapčankama, a ne tako davno učestvovala je i u popularnoj TV emisiji Nikad nije kasno… Dar su bile pesme Tamo daleko i Gde si da si moj golube.
Živanović je ukazao i da su teme ljubavi zajedničke za obe knjige, ali da u njima autor veoma vešto kombinuje i druge elemente poput psiholoških, društvenih, socijalnih, a u romanu Među šljivama, i istorijskih, “sve ono što čitaocu može da bude veoma zanimljivo i da mu drži pažnju.”: “Lale Smiljanić sublimira svoje životno i profesionalno iskustvo, a motive vrlo vešto inkorporira u knjige koje stvara.”
-Impresivno je da čovek Lalovih godina ovako stvara i ima ovakvu produkciju u poslednjih desetak godina. I to ne samo zbog godina i iskustva koje je nesumnjivo, nego i zbog činjenice da je reč o slabovidom licu što svemu dodatno daje na značaju. I kao takvom podrška koju ima od mene, nesumnjivo i od svih vas, je sveprisutna.”
Pozdravljajući prisutne Slobodan Smiljanić je “otkrio” “zašto sada iz njegovog pera dva ljubavna romana”… Primetio je u društvu, ne samo u Šapcu, nego i brojnim gradovima u Srbiji (gde odlazi na suđenja), nekakvo neraspoloženje, negativnu energiju: “Pa i sami vidite šta se sve događa. Ja sam želeo sa ova dva romana da što više ljudi, što više javnosti prisustvuje promocijama, da kupe knjige, da pročitaju, samo sa jednim ciljem, a to je da im se povrati pozitivna energija koju smo nekada imali, da možemo da razmišljamo , da stvaramo, da donosimo neke ispravne odluke, velikim slovima ISPRAVNE ODLUKE. Te dve reči mnogo znače…”
Kao podrška i logistika književnoj večeri Slobodana Smiljanića bilo je Zadužbinsko društvo Prvi srpski ustanak Mišar… Društvo, uz 25 godina rada, privodeći kraju svoje aktivnosti, još jednom je pozvalo sve koji žele i u mogućnos ti su da svojim donacijama pomognu završetak izgradnje Spomen česme i postavljanje klupa kod Spomenika…
Govoreći ukratko o radnjama oba romana (tek da čitaoce zaintrigira i zainteresuje), Smiljanić je posebno govorio o šljivi, kao simbolu, ali i vekovima osnovnom srpskom voću… Kroz primere glavnih junaka “vidi se šta znači biti pozitivan i šta znači biti borac. Ceo život je velika borba, u to budite uvereni.”
-Ja sad imam osamdeset godina. Svašta sam proživeo, ali sam uvek optimistički gledao na svet, borio sam se i izborio, i uvek se borim, i uvek sebi kažem biće bolje. Ne treba u sebe usađivati tu negativnu energiju. To je opasno… Najbitnije je da na kraju romana provejava ono pozitivno, ono što treba da bude, onako kako bi trebalo da bude kroz život, kroz život svakog čoveka… U osnovi knjige su različite, ali priče se svode na to, da svako od nas treba da u svojoj duši usadi nešto što je lepo, da razmišlja o tome što je lepo, da se posveti svojoj porodici, da se posveti svojim prijateljima, društvu, i uvek sa jednim cilljem da nešto nauči, da nešto sazna novo, da iz njega pobedi ona pozitivna stvar, pozitivna energija, da bi uspeo u životu. Samo pod tim uslovima život može da ima smisla” – poručio je Slobodan Smiljanić.
