U aneksu zgrade „Kasine“ u prizemlju, gde je sada „Erste banka“, 60-tih godina 20-tog veka, bila je zubna ambulanta šabačkog Medicinskog centra. Pored mnogih šabačkih lekara stomatologa, Milete Milanovića i drugih, u toj zubnoj ambulanti, kao lekar stomatolog, bio je zaposlen i g-din Dragan Nešić, Kragujevčanin koji je sa porodicom stanovao u Karađorđevoj ulici br. 4, u zgradi stare robne kuće. U toj ambulanti, kao zubni tehničar, bila je zaposlena i Cica Gajić, supruga Lozničanina, Joviše Gajića, koji je u FK „Mačvu“ došao iz beogradske FK „Crvene zvezde“ i bio je vrstan golman. Za vreme svog boravka u Šapcu, u OŠ „Vuk Karadžić“, radeći na mestu profesora fizičkog vaspitanja. Tih godina Joviša Gajić bio je atletski reprezentativac tada celovite Jugoslavije u bacanju kladiva, zajedno sa Ivanom Gubijanom. Joviša Gajić do kraja života bio je veliki sportista, drug, prijatelj i mnogo je kao vratar F.K „Mačve“, doprineo uspesima kluba. Supruga Jovišina, Cica, Beograđanka, takođe se bavila sportom. Visoka, crnka, lepa, vitka, stasita igrala je aktivno hokej na travi u „Čukaričkom“ iz Beograda. Sedamdesetih godina 20-tog veka Joviša Gajić, sa porodicom odlazi u Nemačku u grad Trier, gde je poznata fabrika sportske obuće „Romika“. Po odlasku u Nemačku upisuje čuvenu fudbalsku trenersku školu kod g-dina Sepa Hepergera. Uspešno je završava i radi kao fudbalski trener. U braku sa Cicom imaju dvoje dece, sina i kćerku koji žive u Dominikanskoj republici. Joviša je bio veliki humanitarac 90-tih godina, posebno kada su Srbiji uvedene sankcije. Kako sam sa njim bio u stalnom kontaktu, dok je bio u Nemačkoj, jednoga dana iz Nemačke u Šabac dolazi kod mene kući sa sanitetskim kolima u kojima je humanitarna pomoć za Šabac i Loznicu. Za šabačku bolnicu donosi lekove i zavojni materijal, a za Loznicu savremena sanitetska kola, koju zajedno predajemo, direktoru lozničke bolnice g-dinu dr Jezdimiru Dučetiću. Taj čin predaje ključeva i sanitetskih kola ovekovečili smo zajedničkom fotografijom.
Kada se iz prostorija odselila zubna ambulanta, u tim prostorijama, bila je „Slavija banka“ pa na kraju „Ljubljanska banka“. Iznad tih prostorija, na spratu, sa porodicom stanovao je advokat Nikola Jerosimović sa suprugom i dvoje dece: sin Brana i kćerka Marija, osnovnu školu i gimnaziju, završili su u Šapcu i sele sa u Beograd. U saobraćajnoj nezgodi, supruga i Nikola Jerosimović smrtno stradaju. Sin Brana sa porodicom živi u Novom Sadu, a kćerka Marija, već dugo godina sa porodicom živi u Italiji. Inače dok su živeli u Šapcu porodica Nikole Jerosimovića imala je veliki ugled.
U dvorištu „Kasine“ u Masarikovoj ulici, bilo je dosta stanbenih jedinica -stanova, u kojima su stanovale porodice, koje su imale veliki broj članova.Takvih velikih dvorišta pre i posle Drugog svetskog rata, bilo je u Šapcu u svim delovima grada, pa su za takva dvorišta govorili: „Stanukem ili stanujemo u Maloj Mitrovici“. Tako je u dvorištu „Kasine“, pored drugih porodica stanovala i porodica g-dina Milana Mihailovića. G-din Milan i supruga imali su sinove: Kostu, Milorada, Dula -Pitu, Rajka, Mišu – Vaska i dve kćerke, Maricu i Anu. Sinovi g-dina Milana Mihailovića bili su poznati i priznati šabački električari, pošteni građani Šapca a jedino Miša Vlasko bio je poznati šabački mlinar. Jedna od g-din Milanovih kćerki, (Marica i Ana), ne mogu da se setim koja, po završetku Drugog svetskog rata, nosila je u to vreme mušku garderobu, oblačila se kao muškarac, što je u Šapcu bilo neobično, pa je skretala pažnju na sebe. Sada je takvo oblačenje kod ženske populacije najobičnija pojava, već dugo godina, jer su skoro sve ženske osobe odevene u mušku garderobu.
Takođe, u dvorištu „Kasine“ stanovao je, sa suprugom Lepom, Vlada Ristivojević Šećer, zaposlen u grafičkom preduzeću „Dragan Srnić“ u Šapcu. Vlada je inače bio, aktivan fudbaler na mestu čuvara mreže. U tom velikom dvorištu sa porodicom stanovao je g-din Milorad Karić, jedan od najpoznatijih navijača FK „Mačva“ 50-tih godina 20 veka. Do „Kasine“, gde je sada, Šabačka biblioteka, do 50-tih godina 20-tog veka bio je Vladičanski konak, Šabačko-Valjevske eparhije, gde su živele – stanovale vladike sa poslugom. Dvorište Vladičinog konaka, ograđeno, veliko, uređeno, sa pomoćnim zgradama, magazama, štalama (kojih više nema), bile su do dvorišta „Kasine“. U dvorištu je bilo cveće, duginih boja ružičnjaci, sa ružama raznih boja, sa zelenom travom i voćnjakom raznog voća: jabukama, kruškama, dunjama, šljivama, mušmulama, koje je u velikom dvoriištu od proleća cvetanja, behara do jeseni do zrelih plodova, koje je u velikom dvorištu impozantno delovalo i skretalo pažnju svim prolaznicima. Inače, po oslobođenju Šapca, oktobra meseca 1944. god do preseljenja u Vladičanski konak, biblioteka se nalazila u Masarikovoj ulici br. 20, gde su sada prostorije KUD „Abrašević“. Iz tog perioda, sećam se bibliotekara, po imenu Rada!? Posle Drugog svetskog rata, direktor ili rukovodioci šabačke biblioteke, određivani su po političkoj liniji, kao što je i danas. Nije se gledalo da li su stručni ili ne! Dugo godina šabačka biblioteka nosila je ime „Žika Popović“. Nosila je ime pravog, karakternog, zaslužnog čoveka koji je mnogo doprineo šabačkoj kulturi i Šapcu, bez obzira na političku opredeljenost. Ali nekome od šabačkih političara to je smetalo, pa je nepravedno došlo do promene imena šabačke biblioteke, od sadašnjih političara, koji su u tom nepravednom ratu, i okupaciji fašističke Nemačke nisu bili ni rođeni, a kada je g-din Žika Popović ubijen, četnici i partizani bili su na istoj strani!!? Sadašnji dugogodišnji, rukovodilac Šabačke biblioteke, SBĐ, nastavlja, po sistemu kako političari narede!? Jedan od zaslužnih Šapčana za šabačku biblioteku, druge kulturne ustanove i istorijske spomenike u Tršiću, Loznici je i g-din Ljubomir R. Pavlović koji je od Šapca i vlasti i onih uz vlast, ostao zaboravljen!? Septembra meseca 1936. godini do septembra meseca 2016. godine, prošlo je 80 godina, kada je te 1936. godine, osnovan fond da se g-dinu Ljubomiru Pavloviću uradi poprsje bista, ali do danas, bivši rukovodioci Šabačke biblioteke, a i sadašnji rukovodilac biblioteke, ništa nisu učinili po tom pitanju!!! Iako su poznete i priznate ličnosti Šapca pisali o g-dinu Ljubomiru Pavloviću sve u superlativu, šta je sve učinio za Šabac. O njemu su pisali: Radivoje-Raća Marković, Dragiša Penjin, Valjevac, Ljubisav Andrić, novinar u knjizi: „Neobjavljena dela Ljubomira Pavlovića“, prof. Dana Markoski, novinar Živana-Žana Vojinović, pisano je u vinskom listu „Pravda“ (list uspomena) do danas mi nije vraćen? Nadam se da će mi vratiti?! G-din Branko Šašić u knjizi „Znameniti Šapčani i Podrinci“ i drugi. Iz najnovije knjige g-đe Stane Munjić, „Priče iz Rabadžijskog šora“ od 2016. citiram, i citat upućujem, Sonji Đinić Bokun, a posebno bivšem direktoru šabačkog muzeja B. Stanković, istoričaru da vidi, da nauči, ko i šta je bio u Šapcu!!! Povodom Vukovog sabora u Tršiću, koji je održan u Loznici, septembra 2016. u emisiji „Šabac u Loznici“, na TV „AS“, iznenadila me je netačna informacija, ko je zaslužan za obnovu Vukove kuće u Tršiću i Vukovog doma u Loznici 1933. godine? Tu netačnu i nepotpunu informaciju, izneo je bivši direktor šabačkog muzeja, istoričar B. Stanković, koji ne zna da je 1933. god. predsednik Odbora za obnovu Vukove kuće u Tršiću i Vukovog doma u Loznici bio Ljubomir R. Pavlović, koji je bio i osnivač šabačkog muzeja. Čudi me da B. Stanković koji je zaposlen kao istoričar u šabačkom muzeju ne zna istoriju Šapca. Verovatno je još mlad i neiskusan, pa će da nauči i zapamti, a da bih zapamtio, treba da knjigu g-đe Stane Munjić „Priče iz Rabadžijskog šora“ stavi pod jastuk!!! U toj knjizi piše, na stranama od 62 do 95, o g-dinu Ljubi Pavloviću: Postavljen je za preds. literarne družine „Pouka“, 1913. godine postavljen za direktora Više ženske škole, u Prvom svetskom ratu, načelnik vojne stanice u U. Požegi, preživeo Albansku golgotu, na Solunskom frontu radio je u VP Drinske divizije, profesor Srpske gimnazije u Volosu -Grčka. Po povratku u Srbiju profesor Šabačke gimnazije, od 1919. do 1924. godine. DIREKTOR ŠABAČKE GIMNAZIJE. PREDSEDNIK NARODNE ŠABAČKE KNjIŽNICE I ČITAONICE. PREDSEDNIK ZA OBNOVU VUKOVE KUĆE U TRŠIĆU I VUKOVOG DOMA U LOZNICI, 1933. GODINE. OSNIVAČ ŠABAČKOG MUZEJA I NARODNOG UNIVERZITETA U ŠAPCU. Blagodareći Ljubi Pavloviću, Šabac je u parku postavio poprsja (biste) Janku Veselinoviću i Knez Ivi od Semberije, u Šabačkoj crkvenoj porti spomenik žrtvama Balkanskih ratova i Prvog Svetskog rata. Mimo svoje volje Ljuba R. Pavlović je izabran za predsednika Opštine, od 1929. do 1931. god. Bio je većnik Drinske Banovine u Sarajevu. Pokrenuo je, 1931. godine, nedeljni list „Istina“. Tačno pre 80 godina, između 2 i 3 septembra /1936-2016/, ugasio se život Ljubomira R. Pavlovića. Na sahrani sabrao se sav viđeniji Šabac. Ispred Šabačke gimnazije, govorio je direktor Aleksandar Donković, na opelu činodejstvovao je dr Simeon, uz asistenciju 11 sveštenika u ime eparhije i pravoslavne crkve, u ime udruženja Podrinaca u Beogradu, govorio je prota Radisav Ružićičić, a na Donjošorskom groblju u ime šabačke knjižnice i čitaonice Živorad Žika Popović. Saučešće porodici izjavila je i Srpska Kraljevska Akademija nauka. Nakon smrti na predlog Žike Popovića osnovan je Pavlovićev fond, da se uradi bista, pod pokroviteljstvom, Narodne knjižnice i biblioteke. Ali Šabac, do danas ničim nije obeležio prisustvo svog velikana u svojoj istoriji!
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud