Do Despotovića kuće, posle Drugog rata, u Masarikovoj ulici izgrađena je stanbena zgrada u kojoj se nalazi apoteka „Bora Tirić“. Na tom mestu, dok nije izgrađena zgrada i apoteka, do ulice su bili lokali, radnja za uslužne delatnosti i trgovine. Sećam se da je tu bio prvi privatni mlečni restoran. Mlečni restoran nosio je naziv „Klefiš“. U radnji se prodavalo pecivo: kifle, perece, zemičke i sendviči. Uz mlečni restoran, bila je berbersko-frizerska radnja, preduzeća „Boško Stojković Točkonja“. Pored ostalih zaposlenih frizera, u toj radnji bio je zaposlen, kao frizer Laza M. Lazarević Grk, koji je bio naočit, lep, karakteran tada momak. Laza Grk nekoliko godina bio je berberin, a onda je promenio profesiju i otišao u molere, u šabačko preduzeće „Dekor“. Zajedno sa rođenim bratom Ilijom Grkom, radili su molerske radove po mnogim mestima bivše Jugoslavije za preduzeće „Dekor“. Prilikom molerskih radova i postavljanja tapeta, Laza je bio uvek raspoložen, veseo pevušio je italijanske i druge arije a najviše njegov hit je bila arija: „Žene su varljive manje i više…“ U to vreme dok je Laza radio kao berberin, u Masarikovoj ulici kod ženskog frizera Đoke, radila je frizerka Mina, koja je bila uredna, zgodna i lepa. Dve frizerske radnje, blizu jedna druge, u jednoj lepi Laza a u drugoj lepa Mina, viđali se, sviđali se jedno drugom, pa se i uzeli. Porodica Lazarević, Mina i Laza, imaju dva sina: Miću i Marka koji su oženjeni i svi žive zajedno sa porodicama u Šapcu, u Maričkoj ulici. G-đa Mina iako je „duboko zagazila“ u devetu deceniju života, vrlo je aktivna u udruženju žena i planinarskom društvu. Lazarevići su poreklom iz Grčke, dugo godina su živeli u „Rabadžiluku“ u ulici Vlade Jovanovića, po dolasku u Šabac Lazarevići su se prezivali Lazaridis, a Šapčani, deca, Iliji i Lazi „prišili“ nadimak „Grk“, tako ih većina Šapčana po nadimku zna i poznaje. Ovo o Lazarevićima, posvećujem potomstvu, jer je Laza „Grk“ to zaslužio, a Laze među nama odavno nema. Između apoteke „Bora Tirić“ i radnje ženskog frizera, g-dina Đoke, u Masarikovoj ulici, veliko je dvorište sa više prizemnih kuća u kome je stanovalo dosta poznatih šabačkih porodica. Jedna od tih porodica bila je porodica Manjarić, ali se već odavno odselila iz Šapca. Pre Drugog svetskog rata do frizerske radnje g-dina Đoke, bila je knjižara čika Čede Gajića, a za vreme Drugog rata knjižara je uglavnom bila zatvorena. Školske sveske kod čika Čede Gajića, za vreme nemačke okupacije, kupovali smo „tajnovito“ u njegovoj kući, u Masarikovoj ulici, gde je sada pekara Vinčić. U blizini kuće g-dina Čede Gajića bile su kuće doktorke Ružice Vojić i doktora Danila Maleševića, koji je za vreme okupacije besplatno lečio šabačku decu. Za vreme okupacije od školske 1940/41. pa do škoske 1943/44. god., ja i moji školski drugovi išli smo u Osnovnu školu, koja se tada nalazila u Masarikovoj ulici, u zgradi sada Muzičke škole. Veći deo nas, učenika iz odeljenja, stanovao je u Masarikovoj ulici, Prekom šoru. Dosta nas učenika iz odeljenja nismo voleli našeg učitelja, jer nas je: mučio, maltretirao, zlostavljao i ostavljao u „zatvoru“ posle završene nastave, časova. Terao nas da zauzimamo razne „gimnastičke položaje“ koji su bili vrlo teški, cepao nam je sveske za domaće zadatke. Kada se mastilo razlije, a sveske je u to vreme bilo teško nabaviti, a pored toga sveske su bile vrlo skupe i lošeg kvaliteta. Učitelj (Đ.V) branio nam je da idemo da gledamo utakmice FK „Mačva“. Ulitelj je za to angažovao naše školske drugarice iz odelenja koje su stanovale u blizini FK „Mačva“ igrališta. Drugarice, revnosne „tužibabe“ koga vide od nas da idemo u pravcu igrališta zapisivale su imena i predavale učitelju, a učitelj nas je obavezno kažnjavao! Sve se to dešavalo za vreme Nemačke okupacije. U lokalu gde je bila knjižara, g-dina Čede Gajića posle Drugog rata, lokal je koristilo više preduzeća, koja su prodavala raznu robu. U tom lokalu, u Masarikovoj ulici bila je i turistička agencija „KSR“ koja je vrlo uspešno poslovala na zadovoljstvo građana Šapca. Šef te agencije bio je Sveta Vujanović, a službenice, referenti bile su: Gordana Brkić i Vera Jevtić. U kući iznad lokala stanovala je porodica Tomić: dr Radmilo Tomić, supruga Biljana Tomić (Knežević), prof. i sin Zoran. dr Radmilo Tomić bio je zaposlen u Medicinskom centru u Šapcu, a jedno vreme bio je i direktor te ustanove. Supruga Biljana Tomić, kćerka poznatog šabačkog lekara Čede Kneževića, bila je profesor, francuskog jezika u šabačkoj Ekonomsloj školi. U to vreme sin Zoran bio je učenik Šabačke gimnazije. Zoran po završetku gimnazije, upisuje Beogradski Pravni fakultet, a porodica Tomić seli se u Beograd. Zoran po završetku prava ostaje na fakultetu u Beogradu, a sada je vrsni profesor.
U zgradi gde je ustanova šabačkog urbanizma u Masarikovoj ulici br. 10 stanovalo je dosta poznatih šabačkih porodica. Jedna od tih porodica, bila je porodica, poznatog šabačkog trgovca Nikole Dodoša. Nikolina supruga i dve kćerke: Angelina Cakana i Miomira, koja je sada lekar pedijatar. Trgovina, radnja gde je Nikola Dodoš bio zaposlen kao šef prodavnice, nalazila se u Gospodar Jevremovoj ulici sa leve strane do Krsmanovića kuće. Radnja je nosila naziv „Delikates“ i u njoj su se prodavali delikatesni proizvodi za ishranu. U radnji, pored Nikole, šefa prodavnice, bili su zaposleni: Marica Kostić, Dule „Delikates“, Goca Janjić, tada supruga poznatog šabačkog fudbalera, šabačke „Mačve“ Brane Janjića. Branin drugi hobi bila je harmonika. Ranja „Delikates“ u gradu je imala renome, funkcionisala je sve vreme do nestanka šabačkog preduzeća „NAME“. Od porodice Dodoša u Šapcu više nikoga nema!
U istom dvorištu gde je stanovala porodica Nikole Dodoša, stanovala je i porodica, šabačkog trgovca, Dragoljuba Pantića, sa suprugom Slavkom koju su svi u Šapcu zvali „Bela“. Imali su dvoje dece: kćerka Slobodanku Cicu i sina Nikolu. Kćerka Cica sve vreme je živela u Šapcu. Završila školu i bila zaposlena u Šapcu. Posle dugogodišnjeg rada otišla u penziju i penzionerske dane provodi u Šapcu u naselju „Benska bara“. Cica je zasnovala bračnu zajednicu sa Perom Medakovićem i iz tog braka imaju dva sina: starijeg Aleksandra koji je jedan period živeo u Sloveniji i mlađeg Vladu. Već duži period vremena Cicini sinovi žive u kanadi u gradu Vankuveru, gde sa porodicama živi i veliki broj Šapčana. Pre Drugog Svetskog rata, Cicin otac Dragoljub u kući Šapčanke Mare Kovačević „držao“ je kafanu „Kod Burića“, a Cicin stric Ranko Pantić imao je u Šapcu radnju koja je prodavala sve modele, vrste obuće i nosila naziv „Boston“.
Posle Drugog rata u centru Šapca, bilo je dosta „državnih“ knjižara. Jedna od tih knjižara nalazila se u prizemlju zgrade do ulice, pored zgrade šabačkog urbanizma. Knjižara je nosila naziv „Kultura“. Dugo godina šef te knjižare bio je Kamičanin, g-din Bane Dražić, koji je sa suprugom i tri sina živeo na Kamičku u ulici Nebojše Jerkovića (sada ul. Mačvanska). Banovi sinovi su: Aca „Majzuc“, Dušan „Duka“ i Svetislav „Bativa“. Aci i Dušanu bio sam profesor školske 1957/58 godine u OŠ „Vuk Karadžić“, a Aci „Majzuc“-u i u Hemijskoj školi „Boris Kidrič“ u Šapcu. Dražići su živeli u svojoj kući na Kamičku, a sada u toj kući sa porodicama žive, Dušan „Duka“ i Svetsislav „Bativa“. U knjižari „Kultura“ sa g-dinom Banom Dražićem radili su trgovački pomoćnici: Obrad Đurić Kuždra, Pera Rudaljević „Pera-Kultura“, Mile Suvajdžić Suvi i drugi. Obrad Đurić Kuždra oženio se sa Slobodankom Živković, Šapčankom. Slobodanka je dugo godina, bila zaposlena u OŠ „Vuk Karadžić“ kao sekretar škole na tom mestu ostala je sve do odlaska u penziju. Slobodanka i Obrad Đurić i sada kao penzioneri, žive u Šapcu u ulici Oslobođenja (nekada ulica Branka Radičevića). Đurići imaju dvoje dece: sina Gorana i kćerku Jelenu. Goran živi u Šapcu i profesor je matematike u Šabačkoj gimnaziji, dosledan, pravičan, pošten i principijelan. Goran zaljubljenik prirode u ishrani pored ostale hrane, koristi plodove prirode koje sam ubira. Kćerka Jelena sa porodicom živi u Beogradu. Pera Rudaljević „Kultura“, sin poznatog šabačkog ugostitelja Žike „Picana“ živeo je u ulici Vlade Jovanovića br 35 (Rabadžiluk), Pera se oženio sa Vericom (dev. Perić) Rudaljević, medicinskom sestrom. Verica je jedan period vremena, bila na pedijatriji glavna sestra u Medicinskom centru u Šapcu, i to vrlo uspešno obavljala posao glavne setre. Verica i Pera imaju dva uspešna sina sa uspešnim karijerama, koji žive: Saša sa porodicom živi u Novom Sadu a Vlada sa porodicom živi u Beogradu. Verica Rudaljević je i u penziji vrlo aktivna, a penzionerske dane provodi u Šapcu.
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“
prof. fiz. kulture i vasp. u penziji
