Pored frizerskih usluga majstor Paćetova radnja, dosta velika, podsećala je na prostorije kluba. U to vreme igrala se sportska prognoza. Na tiketima-listićima. Bili su fudbalski timovi, koji su se takmičili u I i II Saveznoj fudbalskoj ligi tada Jugoslavije. Bilo je dve vrste sportske prognoze, sa 10 i sa 12 parova. Dobitne nagrade sportske prognoze bile su: sa 10 i 9 pogođenih rezultata, i sa 12 i 11 pogođenih rezultata. Zadaci sa kojima su se popunjavali listići sportske prognoze bili su: pobeda domaćina sa znakom „1“, pobeda gostujuće ekipe sa znakom „2“, a nerešen rezultat sa znakom „0“. Za više kombinacija sportske prognoze, za popunjavanje tiketa-listića igrači su koristili sisteme. Kod majstor Paća u radnji popunjavali smo tikete svakog petka u nedelji, a u grupi bilo je uvek nas dvanaest, koji smo igrali sportsku prognozu, a sa nama je bio i majstor Paće. Glavni organizator i odgovorni za popunjavanje listića sportske prognoze bio je g-din Sava Stefanović. U jednom kolu sportske prognoze imali smo 1 kombinaciju sa 12 pogodaka i 7 kombinacija sa 11 pogodaka Međutim, nagrada je bila vrlo mala, jer su rezultati tog kola bili realni, nije bilo iznenađenja, a dobitnika, u tom kolu sportske prognoze bio je veliki broj. Pored fudbalskih ekipa I i II Savezne lige tada Jugoslavije, na listićima-tiketima sportske prognoze nalazile su se i fudbalske ekipe iz Italije. U pauzi fudbalskog prvenstva Jugoslavije, za vreme leta, na listićima-tiketima bili su parovi niza fudbalskih liga Srbije koji su igrali prijateljske utakmice. Ta prognoza, zvala se Letnja sportska prognoza. Jedno kolo letnje sportske prognoze sa nama je igrao i Rajko Mitić. Rajko Mitić je kao rezervni oficir bio često pozivan na vojne vežbe u Šabac u kasarnu preko puta „Mačvinog“ stadiona, u pauzi fudbalskog prvenstva. U slobodno vreme Rajko je vrlo često dolazio u radnju kod majstor Paća. Na prvenstvenoj fudbalskoj utakmici II Savezne lige tada Jugoslavije, u Šapcu se igrala utakmica između FK „Mačva“ – FK „Proleter“ (Zrenjanin). Na toj utakmici otkrivena je čuvena afera Sportske prognoze, poznata pod imenom „Čulina“ o nameštanju rezultata fudbalskih utakmica, koje su se nalazile na tiketima-listićima. Naime g-din Čulina, Zagrepčanin, u Zagrebu je imao veliku grupu saradnika koji su po javljanju g-dina Čuline, biti dogovoreni rezultati utakmica pre odigravanja, koje su se nalazile na tiketima-listićima sportske prognoze. Dogovaranje, ugovaranje nameptanje utakmica g-din Čulina je igračima plaćao novčano a i u naturi sa ključnim igračima ekipe, sa vratarom, sa zadnjim igračem (centar-halfom), bekovima i drugim. G-din Čulina, u Šapcu se našao nekoliko dana, pre odigravanja utakmice: FK „Mačva“ – FK „Proleter“ (Zrenjanin) kontaktirao je sa nekim igračima „Mačve“ i javio u Zagreb svojim saradnicima da će u Šapcu biti, „fiks 2“. Kako u to vreme nije bilo mobilnih telefona, Čulina otišao u šabačku poštu i u Zagreb poslao telegram ove sadržine: „U Šapcu filter-2.“ Međutim, igrači „Mačve“ sa kojima je g-din Čulina razgovarao i dogovarao rezultat utakmice, prijave to članu uprave „Mačve“ g-dinu Milojku Karavidiću „Kaci“, inspektoru Šabačkog SUP-a. Za vreme odigravanja utakmice kada je „Mačva“ povela protiv „Proletera“, sa (1:0), sa tribina se čuo jak, prodoran glas g-dina Čuline koji je vikao: „Dečki nismo se tak dogovorili“! Šabačka policija uhapsila je g-dina Čulinu. „Mačva“ je pobedila zasluženo ekipu FK „Proleter“. Najviše nameštenih utakmica na listićima sportske prognoze, bilo je u letnjoj ligi, na prijateljskim utakmicama nižerazrednih klubova Srbije. O ovoj aferi „Čulina“ pisali su svi Jugoslovenski listovi. Jednom prilikom kod majstor Paća diskutovalo se tada o Jugoslovenskim fudbalerima. Rajko Mitić se uključio u diskusiju po meni merodavan da da ocenu tada o Jugoslovenskim fudbalerima, a rekao je: „Vaš Sava Stefanović je jedan od boljih Jugoslovenskih fudbalera, ali nikada nije hteo da napusti „Mačvu“! Napominjem toj diskusiji Rajka Mitića nije prisustvovao Sava. Pored toga moja malenkost sa Savom nema nikakvih rodbinskih i rođačkih veza. Čudi me da mladi, bliža rodbina ne stane uz Savu i ne reaguje, da se Sava ovekoveči i da se ne zaboravi da je postojao i živeo u Šapcu! Od bliže Savine familije u Šapcu je Savin sin, a trojici Sava je teča. U Šapcu. Srbiji i inostranstvu imaju veliki ugled!? Pa zašto ne reaguju, na takav odnos prema Savi!? Pored redovnog posla, brijanja i šišanja, majstor Paće je obožavao glumu i sebe celog unosio u tu oblast kao da je profesionalac. Naime kada u radnji nije bilo mušterija ili je bilo kišovito vreme, majstor Paće je koristio molerske merdevine dvojku (br.2). Paće u radnji raširi dvokrilne merdevine, ogrne crni plašt, preko lica, a razbaruši dugu kolmovanu kosu, popne se i opkorači merdevine i „pozorišna predstava“ počinje. Pored monologa koje je kazivao, najviše je voleo da recituje: pesmu od Laze Kostića „Santa Marija de la salute“ i „Ludu“ od Petefija. U to vreme od šabačkih glumaca, najviše je voleo Teju Tadića i Ljubišu Savića, koji su vrlo često navraćali u berbersku radnju. Paće je voleo Šabačko pozorište i tadašnje glumce i građane Šapca.
„Neki novi što dođoše stari Šabac porušiše. Na Šabačko staro vreme podseća nas pozorište. Glumaca je mnogo bilo, Teja Tadić, Ljuba Savić, porodica Ognjenović i Ljubiša Jovanović. I Mira Stupica beše i Mavid Popović bio, Šabac im se sav divio. Pozorište bilo glavno u Srbiji posta slavno!“
Za vreme Nemačke okupacije prva Paćetova radnja, bila je na uglu ulica: sada Gospodar Jevremovoj (M. Tita) i Stojana Novakovića, a po završetku II Svetskog rata do rušenja starog Šapca, majstor Paćetova berberska radnja nalazila se u Karađorđevoj ulici. Paće kada je saznao da će biti porušena i njegova radnja u Karađorđevoj ulici, odmah posle toga se razboleo i prekunuo je sa poslom!? Inače majstor Paće stanovao je u porodičnoj kući u ulici Miloša Obilića br. 5 preko puta Sokolskog doma (DTV „Partizan“) sa bratom Radosavom koji je živeo sa porodicom: suprugom Danicom, sinom Miroslavom i kćerkom Mirjanom. Profesor Radosav je u nižim razredima tada osmorazredne gimnazije predavao matematiku, a u višim razredima filozofiiju. Supruga Danica učiteljica u OŠ „Vuk Karadžić“ u Šapcu. Sin Mile po stricu ga zvali Mile „Paće“. Priznati i poznati doktor medicine, internista. Kćerka Mirjana po završetku školovanja ostaje u Beogradu. U prometnoj Karađorđevoj ulici majstor Paće je bio naklonjen i uviđavan prema slabijem polu – ženama. Vrlo često se dešavalo da majstor Paće izađe iz radnje, kada ugleda kroz prozor poznatu žensku osobu pa je pozdravi sa Bon žur madam ili matmuazel i poziva je rečima: „Pupika dođi na viđas“, što je značilo dođi kod mene u radnju. Skoro svaki dan pored radnje sa kučetom u naručju, prolazila je jedna starija devojka, gospođica (M.Đ). Paće kad je ugleda kroz prozor ostavi mušteriju, poluobrijanog na stolici, slično majstor Bogdanu berberinu, iz TV serije „Monte Video Bog te video“ i obrati se rečima: „Pupika, hajde, hajde svrati malo do mene da te vidim“. Pomenuta starija gospođica, stanovala je na drugom kraju grada na Kamičku. U odnosu na današnje vreme, u Šapcu je, tih 60-tih godina 20-tog veka, bilo malo porodica, žena i ljudi koji su imali kućne ljubimce. U Šapcu su u to vreme pse imali ljudi – lovci, koji su pse držali u kućicama – kavezima, koji su se nalazila u dvorištima kuća gde su sa porodicama živeli. Na mestu šabačkog opštinskog suda nalazila se još pre Prvog Svetskog rata pekarau kojoj su građani Šapca, posebno građani okolnih ulica, Karađorđeve, Vlade Jovanovića, Vojvode Mišića kupovali hleb, pekarske proizvode i koristili druge pekarske usluge posebno za hrišćanske praznikz. U toj pekari pekla se prasad, jagnjad, pilav sa šaranom, podvarak sa ćurkom i drugo. Kako je mnogobrojna porodica moga oca u to vreme živela u Vlade Jovanovića br. 31 ove podatke saznao sam od moga oca koji je rođen 1900, a živeo je sa roditeljima, sa 3 brata i šest 6 sestara, koji su u Šapcu odrastali i školovali se. Osim hleba kojeg su kupovali u pekari za ostale usluge pečenja, pri ostavljanju praseta, jagnjeta i ostalih usluga od pekara, dobijali su raboš sa brojem da bi pri obavljenoj usluzi mogli da podignu, sve svoje što su dali da se peče. Prošlo je 36 godina od smrti moga oca, a ove kolumne što pišem, pišem iz sećanja, pa ne mogu da se setim imena tog pekara, koji je bio vlasnik te pekare. Posle II Svetskog rata na istom mestu bila je, takođe, pekara. Vlasnik te pekare bio je g-din Žunić, koji je imao dvoje dece, kćerku Biljanu i sina Rašu, koji su bili vrlo naočiti i lepi. Biljana se udala za doktora, mislim Franciskovića, Kotoranina i otišla u Kotor. Preko puta pekare Žunić, na uglu ulica Karađorđeve i Vlade Jovanovića je zgrada Zanatskog doma, u kome je od davnina Šabačko narodno pozorište. Na I spratu zgrade, gde je pozorište posle II svetskog rata, do pedesetih godina 20-tog veka, bila je niža muzička škola koju sam i ja pohađao da bi uslišio molbu moje majke da sviram violinu. U to vreme imao sam interesovanja za druge oblasti, ali sam ipak na violini stigao do četvrtog prsta. Sa orkestrom učestvovao sam na koncertu u Banji Koviljači. Svirali smo partizansku pesmu: „Na brusimo kose“. Sa tog koncerta sećam se Brane Vukovića, kasnije profesora Muzičke škole. U muzičkoj školi, moj profesor bio je Ljubisav Marković. Muzičku školu sam napustio i prekinuo dalje sviranje kada me je profesor Ljubisav udario gudalom po glavi. To je bio kraj mog muziciranja?
P.S. Ove kolumne su autentične, a poklanjam ih čitaocima lista, i porodicama da se poznata lica u šapcu ne zaborave, jer mnogo njih više nema.
-NASTAVIĆE SE –
Pavle Pavlović- Paja „Labud“
prof, Fiz, vasp, u penziji
