Čekajući Šesti oktobar

Peti oktobar – 24 godine kasnije

U istorjskom smislu Peti oktobar 2000. godine bio je svojevrsni pad Belinskog zida u Srbiji, ali 11 godina kasnije. Tada su demokratske snage srušile jedan autokratski režim, obeležen brojnim nepočinstvima. Te devedesete godine prošle su u ratovima na tlu SFRJ, sa više od sto hiljada žrtava; nezabeleženom hiperinflacijom gde su plate bile dve nemačke marke a paklo cigara koštao na milijarde dinara; bez struje, mleka i osnovnih životnih namirnica; svetskom blokadom: izgonom iz Ujedinjenih nacija… Tog Petog oktobra okupilo se oko 150 hiljada građana pred Skupštinom da brane izborni rezultat, i niko ih nije mogao zaustaviti, a samo iz Šapca put Beograda otišlo je 20 punih autobusa. Rezultati su došli vrlo brzo: BDP je rastao šest-sedam odsto godišnje; tadašnja SRJ vraćena je u Ujedinjene nacije; Londonski i Pariski klub oprostio je nekoliko milijardi dolara duga; isplaćene su višemesečne pa i godišnje penzije; zaostale zarade, socijalna davanja, devizna štednja a čak su isplaćena i dugovanja Jezde i Dafine… Ubistvom premijera Zorana Đinđića, 2003, stao je tadašni ubrzani put Srbije ka Evropi i svetu, ali su rezutati bili impresivni uprkos neoliberalnoj privatizaciji i brojnim saplitanjima raznoraznih stranačkih i privatnih interesa.

Na  izborima 2012. godine, vlast su preuzeli preobučeni radikali u vidu Srpske napredne sranke, uz veliko sasluženje SPS i inostranog faktora. DS je izgubila za dva odsto glasova, a naprednjačka vlast traje već 12 godina. Nekadašnje junoše SRS i  SPS, glavnih uzroka tih nedaća devedesetih, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić su danas glavne perjanice Srbije. Rezultati su poznati: Kosovo i Metohija, kao najskuplja srpska reč, i osnovni razlog sukoba unutar SFRJ i ratova, su izgubljeni bez srpskih institucija, dinara, pošte i tablica, a Evropska unija je sve dalja, jer nema osnovnih sloboda i vladavine prava. Ekonomija, ma koliko se ova vlast iza toga zaklanjala, nije ono što građanima omogućava pristojan život, barem za većinu, a posebeno caruje korupcija i kriminal. Borba protiv toga bila je osnovna poruka SNS za izbore. Primera radi tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, uveliko se hvalio hapšenjem Miroslava Miškovića, a sada to dolazi na naplatu. I to nekoliko desetina miliona evra. Za to vreme sva moguća bolumenta oko vlasti se silno obogatila, kao što su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slaviša Kokeza, „Milenijum tim“, kum i kumići predsednikovi i ini. Trenutno 44 milijardera u evrima i još više u milionima evra. Mnogo za ovu i ovakvu Srbiju, a nisu izuzeti ni oni koji bi trebalo da se bore protiv krminala. Retorsko pitanje odakle bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću kuća od milion i nešto evra, njegovoj saradnici Dijani Hrkalović luksuzan stana, a sve to od državne plate. S druge strane, uzbunjivač iz „Krušika“ Aleksandar Obradović, suspendovan, već pet godina čeka optužnicu što je obelodanio silnu krađu, u kojoj su učetvovali trgovci oružjem, a među njima i ministrov otac. Simptomtično da se predsednik Vučić tobož pitao ko je ta firma, ili za Radoičića jednostavno kaže da „nije akademik“. A prolaze vozovi kriminalaca poput bande Veljka Belivuka ili se još uvek krčka Jovanjica.

Po brojnim parametrima u Srbiji nema demokratije, pogotovo je to bilo vidno u proteklim izborima, sa dokaznom krađom koje je evidentirao i Evropski parlament, slobode govora i medija nema, uz put mnogo šta je poklonjeno strancima sa eksteritorijalnošću, kao Kinezima Bor, i rudnici su posebna priča, kao onaj jadarita. Treća, kontrolna strana vlasti, pravosuđe, uz onu zakonodavnu, su potčinjene izvršnoj, zapravo jednom čoveku, Aleksandru Vučiću, a svoju funkciju ne mogu da opravdaju ni REM, ni Zaštitnik građana ni Poverenik o informacijama…

Srbija je tu gde je, zapretena i zaustavljena, a mnogo toga promenilo, treba samo uporediti sa zemljama Istočne Evrope ili Slovenijom. Šesti oktobar, koga mnogi očekuju, neće doći sam po sebi, jednostavno sloboda se osvaja.

D.E.   

Footografije preuzete iz knjige Braanka Stankovića