Otvoreno pismo g. Dejanu Ristiću, ministru informisanja i telekomunikacija u ostavci
Poštovani gospodine Ristiću,
poseta ministra nekoj lokalnoj sredini veoma je značajna, kako za samu zajednicu, tako i za esnaf koji ministar predstavlja. Ona znači da država obraća pažnju na probleme i potrebe te zajednice, privlači pažnju medija, što koristiti promociji tog mesta. Takođe, tom posetom ministar daje podršku lokalnim političarim, politici koju zagovaraju i kontroliše sprovođenje predizbornih obećanja a ako dođe s konkretnim projektima to može značiti nova finansiranja, subvencije ili razvoj infrastrukture.
Ako tom prilikom ministar upriliči i sastanak sa esnafom koji predstavlja, kao što ste to Vi uradili, logično je poverovati da mu je namera da poboljša status tog esnafa da sasluša probleme, predloge i obeća konkretne mere pomoći.
Zato su za svaku pohvalu vaši svakodnevni sastanci i različite aktivnosti sa brojnim medijskim poslenicima, medijima, novinarskim udruženjima, regulatornim telima, proizvođačima medija, organima lokalnih samouprava koje sprovodite širom Srbije.
Posebno je značajio ono što posle tih sastanaka izjavljujete:
– Ovi razgovori su za nas vrlo korisni, pre svega zato što su potpuno otvoreni;
– Za nas nema nepoželjnog sagovornika, ni teme;
– Cilj je da se kontinuirano unapređuje oblast javnog informisanja koja je od suštinskog značaja za dobrobit čitavog društva;
– Posebno smo otvoreni za konstruktivne kritike i zahvalan sam svima koji nam pomažu da budemo bolji;
– Za dijalog je potrebna hrabrost, ne samo integritet;
– Naše društvo decenijama ne neguje kulturu dijaloga, nego kulturu unakrsnih monologa;
– Izveštili smo se u tome da fingiramo dijalog, a naši unakrsni monolozi se ne susreću u vremenu i prostoru;
– Protiv toga se bori ovo Ministarstvo, mi želimo da budemo glas građana i želimo da damo, zajedno sa čitavom medijskom zajednicom kontinuiranom poboljšanju stanja u oblasti javnog informisanja i time boljitku čitavog društva.
Sve ovo su, u izvornom obliku, preneli mediji sa kojima ste se sastali, a koje u praksi kontrolišete, i tako u javnost poslali još jednu sliku kojom se obmanjuju građani protiv čega se, deklerativno i navodno, borite. Time ste samo potvrdili da je vaša poseta bila protokolarna i više simbolične prirode.
Poštovani gospodine Ristiću,
ovih osam rečenica koje sam izdvojio imale bi veliki značaj za medije i informisanje građana ali samo pod uslovom da su iskrene i potvrđene u stvarnom životu. Ali, nažalost, nisu. Čak sasvim su suprotne od onog što proživljavamo. Analiza ovih osam vaših rečenica mogla bi da bude jedan ozbiljan naučni rad koji bi, verovatno, objasnio sve nakaradnosti sistema i načina na koji vlada ova vaša vlast.
Međutim, kako to nije tema ovog dopisa hoću samo da Vam kažem da je vaš sastanak sa medijima u Šapcu bio neprimeren i nedoličan, čak diskriminatorski, da ste njime demantovali sami sebe i pokazali da ipak ima „nepoželjnog sagovornika i tema“ da niste „otvoreni za konstruktivne kritike“ i da ne cenite „hrabrost i integritet“.
Naime, u Šapcu ste se sastali sa predstavnicima sledećih medija: Radio-televizija AS, „Glas Podrinja“, „Radio tim“ Prnjavor kao i TANJUG-a, TV Informera, dopisništva TV „Kopernikus“, dopisništva televizije „Prva“, dopisništva televizije „B92“. A neprisustvo redakcije „Podrinskih“ ste objasnili jednim nemuštim i neprimerenim saopštenjem pokušavajući da krivicu prebacite na „(ne)odgovorna lica Grada Šapca“.
Na prvi pogled to bi, možda, i moglo da prođe. Ali to otvara i drugu temu a to je da ste u Šabac, na sastanak sa medijima, došli potpuno nepripremljeni, što ne služi na čast vašem Kabinetu, i neizainteresovani, te da vam cilj nije „da se kontinuirano unapređuje oblast javnog informisanja koja je od suštinskog značaja za dobrobit čitavog društva“ već nešto sasvim drugo.
A da ste hteli mogli ste da nađete načina da se sastanete i sa predstavnicima „Podrinskih“ i da se upoznate sa sudbinom jednog medija koji samo „želi da bude glas građana“. Međutim, Vama je bio važniji sastanak sa nekakvim predstavnicima, za lokalno informisanje potpuno nebitnih, raznoraznih dopisništava, koje informišu građane „s mene na uštap“, nego sa lokalnim medijem koji korene postojanja vuče još iz 1990. godine pod tadašnjim imenom „Zaslon“ pa preko „Šabačke revije“, u dva navrata, „Podrinskih“ pa „Podrinskih novina“, koji nikad nije bio na „liniji vlasti“ i za koje su sve dosadašnje vladajuće strukture tražile način da ga ugase. Uglavno finansijski.
Problem je u tome što se oko „Podrinskih“ okupila grupa ljudi koja ne radi da bi živela, kao naše kolege, već živi da bi radila i časno, pošteno i profesionalno reprezentovala profesiju kojoj smo se posvetili. I ne želi, da za novac, „fingira dijalog“ ni da promoviše „kulturu unakrsnih monologa“.
Poštovani gospodine Ristiću,
Vi ste propustili priliku da Vam ukažemo čast da se sa nama sastanete, kao odlazeći ministar i kao jedan u nizu brojnih ministara koje smo „preturili preko naše grbače“ ali ste nam, nepozivanjem na sastanak, ukazali priliku i čast da se sa Vama ne sretnemo i ne sedimo za istim stolom sa „kolegama“ koje misle da će im biti bolje ako nas ne bude, a ni sa predstavnicima lokalne vlasti od kojih je jedan od njih, nekada davno, bio deo naše redakcije i bio skroman ali poštovan čovek a onda je izabrao da postane bogati političar.
Hvala Vam na tome.
Ivan Kovačević, direktor „Podrinskih“
