RAZGLEDNICA IZ ITALIJE (1)
Susret sa Rimom i Vatikanom susret je sa istorijom i kulturom starog sveta, sa vekovima, imperatorima i papama, legijama i junacima, naučnicima i oratorima, boginjama i bogovima, sa slavom i bogatstvom, sa događajima iz okeana prošlosti.
Pred zidinama Vatikana, dvadesetak metara visokim i kao zaštita podizanim od IX veka, kilometarski red – u kolonama po petoro – beše se otegao 20. maja. Stari i mladi svih rasa, na kiši, pomerali su se mic po mic. U ljudskom mravinjaku Kinezi su bili najbrojniji, Ukrajinci najglasniji, a među upornim Indusima, Korejcima, Rusima, Bošnjacima i Srbima stajao je i potpisnik ovih redova. Mešali su se jezici sveta i buka automobila, sudarali kišobrani, mokre su bile i noge i kabanice, ali niko nije odustao i samo je poneko pokušao da prođe preko reda. Jedino su ljudi sa vaučerima ulazili u talasima, jer u digitalnoj eri oni imaju prednost i u Papskoj državi.
Srednjovekovne zidine Vatikana kraj kojih se stoji jedino na severoistoku, ka Trgu sv. Petra, nisu državna granica enklave smeštene u srce Rima i Italije. Papska država prostire se na 44 hektara i ima 900 stanovnika, sopstvenu diplomatsku misiju, poštu, izdavačku kuću, novine, radio-stanicu, banku, vojsku sa više od sto pripadnika Švajcarske garde, muzeje i galerije u kojima su umetnička dela nastajala od XV veka. Eksteritorijalnost te države u državi, obuhvata Kastel Gandolfo i nekoliko crkava i palata u vlasništvu grada Rima.
Vatikan čine palate, tokom vekova doziđivane i međusobno spajane, hiljade i po prostorija pretvorenih u galerije slika, knjiga, antičkih statua, tapiserija, geografskih mapa, kandelabara. U nepravilno ograđenom prostoru nalaze se i bašte koje pamte Nerona, trgovi, stambeni objekti, galerije, muzeji, biblioteka. Impozantne vatikanske građevine su Vatikanska palata, papska rezidencija iz XIV veka, Bazilika sv. Petra, u kojoj je „Pijeta“, jedino Mikelanđelovo potpisano delo, i Muzej Vatikana.
A kada se nakon višesatnog čekanja kroči u najmanju zemlju na svetu, koja je od 1929. godine suverena, shvati se kolika je sreća biti u riznici najvrednijeg i najlepšeg što je čovek tokom vekova stvorio a rimske pape sakupile. Vatikanski Muzej je riznica lepote, jer čuva milionsku zbirku neprocenjive vrednosti, najlepše i najvrednije ikada stvoreno na svetu i razvrstano po kolekcijama. Freske Mikelanđela i Pinturika krase Sikstinsku kapelu, u kojoj se bira novi papa, a lepotom plene i Stanze di Raffaello, Apartmento di San Pio V, Galeria delle, Carte Geografiche, podni mozaici kao juče urađeni. Tavanica Sikstinske kapele, koju je Mikelanđelo oslikao (1508-1512) sa ushićenjem se razgleda, a u Biblioteci koju je osnovao papa Nikola V pažnju plene rukopisi neprocenjive vrednosti iz (pre)hrišćanske ere.
Posetilac ostaje nem pred delima najvećih majstora, neprocenjive vrednosti. Potpisnik ovih redova zanemeo je i pred jednom od najčuvenijih statua, mramornim Laokonom: oko tog Neptunovog sveštenika i njegova dva sina uvila se ogromna zmija, a sva trojica su isklesani tako verno da čovek poželi da im pomogne da pobede neman. Hladni mermer ćuti, a iz njega se čita strah i očaj! Kao u čudu zastaje se i pred zidom koji prekriva poslednja i najbolja Rafaelova slika „Transfiguracija“ („Preobraženje“). Hristos je na njoj u prirodnoj veličini, a lice mu sija dobrotom i poručuje: „Nema vere bez dobrih dela“. Plene i Apolon Belvedere, Bahus, Minerva, geografske mape iz XVI veka, primerci egipatskog i ranohrišćanskog stvaralaštva. Primetno je i da se od sredine XX veka Pinakoteka Pija VI (1797), sa religioznim delima vizantijske i ruske umetnosti, obogaćuje delima Renoara, Van Goga, Anri Matisa, Pabla Pikasa.
Izuzetna je i šetnja po vatikanskom Belvederu, najstarijem na svetu. Veličanstven je i izlazak iz Vatikana, jer se Papska država napušta Spiralnim stepeništem koje povezuje Belvedere i palatu pape Inocenta VIII. Reč je o projektu Donata Bramantea iz 1505. godine, koji je Đuzepe Momo – inspirisan originalom – 1932. modernizovao dvostrukom zavojnicom. Svakome ko se spusti tim Kraljevskim stepeništem gresi bivaju oprošteni, pa i pravoslavcima. Tako nam u centru katoličanstva objasni Stevan, naše gore list, koji kao istoričar umetnosti već 30 godina vodi turističke grupe i poznaje lepote i tajne Vatikana.
Iz Papske države bukvalno se ukoračuje u Republiku Italiju, u večni grad Rim. Legenda kaže da je arheološki dragulj na reci Tibru osnovan oko 750 godina pre Hristovog rođenja. Osnovali su ga blizanci Romul i Rem, koje je – zaboravivši zavet – rodila sveštenica Rea Silvija a vučica dojila sve dok ih neki pastir nije uzeo sebi. Kada su odrasli vlastoljubivi Romul ubio je Rema, i gradu koji su osnovalali dao svoje ime. Smeštena na sedam brežuljaka, Roma je prestonica moćnog Rimskog carstva bila dok Konstantin Veliki 330. g. p. n. e. nije osnovao Konstantinopolj.
Sve do kraja VI veka Sveto rimsko carstvo štitilo je Rim. Središte Papske države procvetalo je u renesansi, a stolica ujedinjene Italije postalo je 1870. godine. Danas je administrativni, kulturni i saobraćajni centar i turistima ponosno pokazuje brojne znamenitosti: Pjace, okružene veličanstvenim palatama i česmama, javne zgrade, kupatila, koje su imperatori podizali za narod, 360 crkava, pozorišta, trgove, Koloseum, Palatino, Fontanu di trevi, smeštenu baš tamo gde je sv. Pavle posečen i gde mu je glava tri puta odskočila, Kastel sant Angelo, Crkvu sv. Petra u lancima, sa statuom Mikelanđelovog Mojsija i Časnim verigama kojima je u jerusalimskoj tamnici svetac bio vezan, Kvirinale, Panteon, statue, i spomenik Viktoru Emanuelu II.
Svaki grad najbolje se upoznaje u šetnji, a osamdesettrogodišnji Istranin Ivan turistima pokazuje Rim punih pola veka i govori im da ima samo jednu državu i da će zauvek biti Jugosloven. Grupu iz Srbije, u kojoj su i četiri Šapčanke, 21. maja sreće na izlasku iz metroa i po sunčanom danu zajedno korača ulicama i trgovima po kojima su nekada jezdile rimske legije i varvarske čete koje su predvodili Alarik i Atila, Vandali, Goti, Huni. Svi oni su palili, rušili i pljačkali, a grad je ipak opstao. Čuva ga kupasti bor „pino“, koji pamti vekove a posetioci ga sa čuđenjem gledaju.
Najpoznatija rimska znamenitost Koloseum, najveći amfiteatar na svetu, podignut je u vreme Vespazijana i njegovog sina Tita. Sedamdeset godina posle Hristovog rođenja sazidali su ga Jevreji, dovedeni iz Sirije, a mogao je da primi sto hiljada gledalaca. Kažu da su nakon završetka radova sto dana za redom davane predstave, u kojima je poginulo dve hiljade gladijatora i pet hiljada lavova. Dok stojimo pred impozantnom građevinom, u 23. godini XXI veka, kao da vidimo lovorove vence i bengalsku vatru koja najavljuje početak, i kao da čujemo muziku, aplauze i uzvike radosti starih Rimljana koji uživaju u surovim zabavama.
Višečasovnu šetnju po Rimu prekinuo je pljusak. Nebo se otvorilo i rastavilo nas od vodiča. Pod kišobranima nastavljamo samostalno da razgledamo znamenitosti Večnog grada, uz selfije, i zastajkivanja u kafićima i kraj izloga sa sniženjima. Jer, što više starorimske drevnosti i lepote treba upiti i u Šabac i Srbiju doneti.
Tekst i foto: Živana Vojinović
U sledećem broju: RAZGLEDNICA (2)
Naslovna fotografija: Šapčanke pred Koloseumom
