SAOPŠTENjE
Pred vratima smo nove školske godine. Ona nije ispunjena očekivanjima, nego iščekivanjima. Zahtevi za normalizaciju obrazovnog sistema kao i celog društva jasno su izneti, vođena je teška borba, rezultati nisu vidljivi. Prvi put, mesecima je obustavljena nastava u svim nivoima obrazovanja. Novu školsku godinu, dočekujemo, nažalost, u još složenijim uslovima. Evo i zašto:
– Podrška osnovnom studentskom zahtevu, da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice koja je izazvala smrt nevinih građana, ni danas nema epilog. Predsednica Skupštine, čak javno iznosi sramnu pretpostavku da su pobunjeni građani sami izazvali pad nadstrešnice u Novom Sadu! Nije za čuđenje! To su isti oni koji su, par meseci nakon tragedije, građanima Srbije pokazali srednji prst!
– Profesori su mesecima bili, a neki su još uvek bez ličnih primanja, a poslednjih dana surovo se kažnjavaju oni koji su podržavali proteste tako što im neće biti obnovljeni ugovori o radu. Skoro svaka osnovna i srednja škola ima takve primere. Na hiljade kolega, koji iz državi dobro znanih razloga godinama nisu dobijali stalni radni odnos biće zamenjeni lojalnim ćacijima, koji će u dobroj meri izmeniti strukturu predavača u našim školama. A to nije problem samo prosvetnih radnika jer oni će da uče vašu, a ne svoju decu!
– Kao po pravilu i direktori nam stižu iz Ćacilenda. Skoro bez izuzetka, kolektiv nikad ne izglasa za direktora škole onog koji će biti na tu funkciju postavljen. Direktori su nametnuti, a ne izabrani. Prvi mandat direktora koji je stupio na dužnost voljom svojih kolega je na nivou statističke greške. Školski odbor lako promeni odluku Nastavničkog veća jer glasju pod pritiskom. Oni koji se ogluše i glasaju slobodnom voljom ostaju bez radnog mesta, takvih primera ima u svakom gradu.
– Plata prosvetnog radnika je još uvek ispod republičkog proseka, a biće takva i posle oktobarskog povećanja od 5%. Administrativni radnici sa petim i šestim stepenom stručne spreme primaju istu platu kao poslužitelji.
– Nije došlo do obećane izmene Krivičnog zakonika kojim bi se postrožile kazne za učestale napade na nastavnike.
Svaka slobodno izgovorena reč podvodi se pod „Obojenu revoluciju“. Zahtev studenata i pobunjenih građana za slobodne izbore nije revolucija. To znaju svi koji su išli u školu. O tome se ne uči u Ćacilendu.
Mladi ljudi ne pristaju na ovakvo društvo. Imaju podršku ogromnog broja građana. Imaju i veliku odgovornost, baš zbog tog ogromnog poverenja. Na nama je da sledimo tu mladost. Baš onu, koju smo do juče učili da budu takvi kakvi jesu. Dok još, srećom, ima onih koji znaju kako da ih nauče! I naravno, da nikada ne zaboravimo na desetine profesora čija je hrabrost i odlučnost primer za udžbenike budućih generacija!
Profesor Velimir Kuzmanović, Gradski odbor DS Šabac
