Humoreskica
Onomad se u kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo seosko društvance da uz piće razmotri društveno – političku situaciju u selu, a i šire. Za reč se, po običaju, prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i ostala poštena inteligencijo, ovo mi ne miriše na dobro.
– Budi konkretniji Miloje. Ovde ima mnogo toga što ne miriše na dobro. Negde bogami i zaudara – ljubopitljivo će Simeun.
– Pa, studenti se ne vraćaju na fakultete, nego idu u Strazbur po pravdu! I to na biciklima! – odgovori Miloje.
– Znaš šta Miloje, svako ide tamo gde može da dobije neku pomoć. Kad ne može u svojoj kući, onda ide u komšiluk. Neko putuje državnim avionom, neko helikopterom, a studenti seli na bicikle, pa krenuli preko Mađarske i Austrije, pravac u evropsku kuću pravde. U Strazbur. Kol`ko mogu da vidim na ovim tajkunskim televizijama, narod ih i u inostranstvu dočekuje hranom, pićem i osmehom. Negde ih dočekuju gradonačelnici stranih velikih gradova, umesto naših ambasadora, koji su verovatno zauzeti važnijim poslovima – ubaci se Milisav,
– Jes` boga ti, videste li ovog odrođenog precednika kako je studentima čestitao njihov dan. Izaš`o k`o gilipter u beloj majici na kojoj je pisalo „I ja sam ćaci“. Čega se pametan stidi, onaj drugi se time ponosi. Kako ga bre nije sramota?! Pa je l` on precednik samo onima u Ćacilendu, ili i onoj omladini koja već peti mesec traži da joj se ispuni samo četiri zahteva? More, sram ga bilo! Ko god ne misli da je ovde zlatno doba, da imamo najveći BDP, da smo ekonomski tigar, taj je domaći izdajnik, ili strani plaćenik! Dokle više s tim podelama?! – iznervirano će Sredoje.
– Polako ljudi, šta ste zapenili! Pa, precednik ovih dana pravi novi pokret. Država će da procveta k`o šljiva ranka s proleća! – javi se Životije,
– Vala, kako je krenulo, ne bi me začudilo da novi pokret krene da se razilazi po principu „Mili moji kud` koji!“ Narod se dig`o i nema nazad! – reče Alimpije, a na njegove reče svi prisutni se složiše.
Deda Pantelija ih gleda i sluša, pa mu milo što ne deli prostor sa ćacima.
Rade Đergović
