Ni u jednoj opciji nisam za rušenje ili preuzimanje vlasti na ulici i sa ulice. Iako su moja politička ubeđenja republikanska. Ovo neslaganje proističe kako iz ličnog tako i istorijskog iskustva. Stoga se pitam kako jedna vlast dovede sebe i narod kojim upravlja do toga da taj narod ne vidi ni jedan drugi način promene vlasti do ulice? Zašto isteruje decu na ulice i tera ih protiv sebe? Zar vlast toj deci ne bi trebala da obezbedi najbolje moguće obrazovanje, odnosno visokomotivisane učitelje, nastavnike i profesore? Zar vlast ne bi trebala da toj deci omogući najbolje školske programe i uslove školovanja? Zar vlast ne bi trebala da toj deci obezbedi mogućnost normalnog zaposlenja, radno mesto, normalan i dostojanstven život u svojoj zemlji? A šta je vlast obezbedila? Urušavanje ugleda učitelja, nastavnika, profesora kroz promociju neznanja, bluda, kriminala na medijima sa nacionalnom (i ostalim) frekvencijama, kroz dehumanizaciju nastavnika na tim istim medijima. Guranje učiteljskog poziva na margine društva, a nastavnog kadra na ivicu egzistencije. Umesto da se kreiraju moderni nastavni programi i kreira normalna, promišljena i adekvatna reforma školstva, imamo prepisivačke polureforme, a uslovi školovanja su sve katastrofalniji. Umesto da se radi na tome da se deca zadrže u ovoj zemlji kroz normalno, a ne stranačko, zapošljavanje, da im se, kroz dostojanstven i plaćen rad, obezbedi normalan i dostojanstven život, vlast ih tera iz zemlje. I to im nije dovoljno. Tera ih da mrze svoju zemlju, jer im ne omogućuje da naprave razliku između vlasti i države. Jer, država (kod nas) to je vlast. A ko je protiv vlasti, taj je protiv države. Ali, biće da su deca malo pametnija, pa su uspela da naprave tu razliku. Itekako možemo biti protiv vlasti, a da nismo protiv države. Naprotiv. A vlast da to zna, ne bi poistovećivala sebe i državu. I verovatno ne bi ni došla u ovu situaciju da je ruše deca na ulici. Nisam za rušenje vlasti na ulici, ali potpuno razumem tu decu. Imaju puno pravo da biraju svoju budućnost. I voleo bih da budu malo pametniji od one dece iz ’68.
Jovica Radović
