(Kako se stodnevna Vlada igra sa obrazovanjem naše dece, kroz Zakon o udžbenicima)
U poslednjih mesec dana, prosto je neverovatno šta sve ispod tezge, radara ili ako baš hoćete, ispod žita, provlači Ministarstvo prosvete uz prirodno saučesništvo tek izabrane, a opet najređe viđene Vlade u punom sastavu. Novi predlog Zakona o udžbenicima debelo je uzburkao javnost i uspeo da zabrine oko 2000 autora srpskih udžbenika (za osnovnu školu, pre svega) i ne mali broj izdavača. Ovaj predlog Zakona o udžbenicima usvojen je u četvrtak 17. 7. 2025. na sednici Vlade. Još pre primene Zakona on jasno pokazuje da je DISKRIMINATORAN (predmeti od nacionalnih interesa i oni koji to nisu), FAVORIZUJE SAMO JEDNOG IZDAVAČA (Zavod za udžbenike) i sprovodi se bez BILO KAKVOG ISTRAŽIVANJA, STATISTIKE ILI ANALIZE, Ovo nakaradno „slovo“ procenjuje i meri nacionalni identitet i razvoj istog kod dece uzrasta od 6 – 14 godina. Svakom prosvetnom radniku u zemlji je jasno da će ovaj Zakon potpuno devastirati kreativnost, didaktičke metodologije i inovativnost u nastavi. Ono što je ipak ova vlast unapredila i dovela do savršenstva, jeste spinovanje, preusmeravanje, prikrivanje i zanemarivanje informacija od značaja za korisnike obrazovanja i one na koje će Zakon biti primenjen. Pre svega ovaj Zakon potpuno zanemaruje Ustav član 71. Pravo na obrazovanje („Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno). U budžetu Republike Srbije je potvrđeno da je besplatnim udžbenicima pokriveno samo 20% učenika (lokalnim samoupravama je ostavljeno da se snalaze iz sopstvenih budžeta) Beograd i „počivši“ Šapić obezbeđuje novac za udžbenike (20.000 dinara po detetu ove godine) dakle „plivač“ uvodi favorizaciju glavnog grada i dece u odnosu na drugu decu i roditelje u Srbiji. Ovaj Zakon propisuje i kontrolu cena udžbenika i to isključivo onih koji su od nacionalnog interesa (I ciklus – srpski jezik, priroda i društvo, II ciklus – srpski jezik i književnost, istorija, geografija, muzičko) Kazne za prekoračenje cena udžbenika su prilično visoke, ali ne i „neizdržive“ te iznose za izdavača (2- 3 miliona) i za direktora (150.000 din). Naravno u komisijama, timovima, recenzentskim komisijama sede bliski saradnici SNS-a,
Ironično, država tvrdi da štiti interese učenika i roditelja. Potpuno apsurdna izjava, budući da udžbenici ne smeju da budu finansijski teret roditelja, već države koja prema Ustavu član 71. mora da opredeli novac za besplatne udžbenike. Bilo kakvo povećanje ili korekcije cena udžbenika ne sme i ne bi trebalo da interesuje konzumente obrazovanja (mora da interesuje samo Ministre finansija i prosvete). Novina je da država ovim zakonom propisuje težinu (fizičar bi ipak rekao masu) i kompleta knjiga za prva četiri razreda (3 kg) za 5. i 6. razred (4 kg) i za 7. i 8. (5 kg). Masene vrednosti ovih kompleta su dobijene formulom, tako što su „velike račundžije“ nedeljni fond predmeta podelili sa ukupnim nedeljnim fondom obaveznih predmeta koji uključuje i obavezne – izborne predmete u svakom razredu; tako dobijeni količnik su pomnožili sa preporučenom masom. Dakle, računalo se, ozbiljno, Reklo bi se da je Zakon „mislio“ na sve. Ovaj Zakon pretenduje na to da bude socijalno poželjan i da zadovolji potrebe bar 450.000 učenika u osnovnom obrazovanju i negde oko 600.000 – 700.000 pripadajućih roditelja. Određivanje dozvoljene mase udžbenika, a sve sa brigom za dečije nežne kičme, jasno pokazuje da država, niti Ministarstvo prosvete ne poznaje i ne analizira troškove besplatnih udžbenika, ormarića u školi (u kojima bi deca ostavljala svoje knjige), izrade domaćeg zadatka u školi, dodatne opreme učenika kao što je oprema za fizičko vaspitanje, sveske, pribori za likovno, tehničko obrazovanje, itd. Dakle AD HOC akcija, sa željom da odjekne na sve strane briga za obrazovanje, decu i roditelje, od strane vlasti duboko ogrezle u korupciji.
Pa da analiziramo situaciju u našem „Malom Parizu“ Šabac ima oko 1000 đaka prvaka. Trošak Grada Šapca za besplatne udžbenike je oko 11 miliona za jedan razred, a za 8 razreda u osnovnim školama u gradu i prigradskim naseljima bio bi u proseku 90 milona. Ova suma je beznačajna, upoređujući je sa 240 milona duga „Toplane“ ili 200 miliona opredeljenih za Mačvanski trg ili sa milionima opredeljenim za dokumentaciju nove Bolnice. Od „istorijskog“ budžeta Grada od preko 7 milijardi, trenutna (nezdrava) koaliciona vlast bi trebalo da odvoji oko 90 miliona za nabavku udžbenika, i to samo prve godine. Napominjem da se neki udžbenici ne bi kupovali svake godine, jer bi se oni od 5. do 8. razreda nasleđivali uz malo osveženja i dodatne nabavke. Dakle, u narednoj godini bio bi to trošak od samo 45 miliona dinara. Za to vreme deca i roditelji bi negovali odnos prema udžbeniku i prema poklonjemom ili iznajmljenom dokumentu, knjizi.
Posebno je licemerna činjenica da trenutna vlast (zaboga) brine o nežnim dečijim kičmama, ali iste te KIČME već mesecima, LOMI I PREBIJA STUDENTIMA.
Neke možda ubija prejaka reč, a NAS u Srbiji ubi PREJAKA BRIGA.
Dr Tatjana Marković – Topalović, Narodni poslanik