Putevi srpskih državnih para
Olako se zaboravila velika pljačka devedesetih godina sa starom deviznom štednjom kao i sa onom dinarskom. Nekoliko milijardi tadašnjih nemačkih maraka, kao osnovnom tadašnjom devizom, je ispumpano iz države, a često prenošeno avionima na Kipar, na štetu svih građana, ali na dobit klike kriminalaca i bliskih im državnih činovnika. Od, na primer, švercera kafe iz Italije, do prodavaca jaja na pijaci ili benzina u flašama, dobijena je plejada prvih srpskih milionera, naravno deviznih. Posle nije bilo džentlmenski pitati odakle prvi milion. Međutim, nakon dve decenije od povratka u okvire države, saniranja hiperinflacije, vraćanja čak štednje kod Dafine i gazda Jezde, isplatu penzija i plata koje su kasnile i po dve godine, uspostavljanja fiskalne politike, što je zasluga vlade Zorana Đinđića, za ovih devet godina naprednjačke vlasti nakupile su se silne pljačke, pre svega državnog ili narodnog novca. A bila je obećana borba portiv korupcije i kriminala. Elem, danas je ova pljačka uveliko legalizovana, sa novim sojem milionera, a vrlo sumnjivog porekla. U svemu tome tragovi vode do pećine, do vrhovnika i onih koji obavljaju ovakvu državnu vlast. Tako se i novac od kriminala sa Kosova preselio ovde, a, na primer, tamošnji akteri kao Zvonko Veselinović i Milan Radojičić sada uveliko popločavaju Beograd, grade puteve, a nije zgoreg bila ni izgradnja restorana na Kopaoniku. Brat predsednika Vučića, Andrej, fotografisan je u veseloj atmosferi sa Veselinovićem, dok je lično predsednik države garantovao za Radojičića, osumnjičenog za ubistvo Olivera Ivanovića. O Beogradu na vodi već ne treba trošiti reči da je državni vrh debelo upleten, da posao vredi nekih dve –tri milijarde evra, Srbija i Beograd uložili stotinu najekskluzivnijeg zemljišta i obavezu izgradnje infrastruklture. Nije zgoreg podsetiti na firmu Milenijum tim, koja, eto, ima velike poslove za državu, a nekako bila je upletena u rušenje u Savamali. O predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Kokezi, bivšem telohranitelju, zna se da su mu poslovi uveliko krenuli, i to naravno, kada to radi za državu. A to u Srbiji meri se desetinama miliona evra. U to koliko su umešani bliski rođaci državnih funkcionera, dovoljan je primer brata premijerke Brnabić, čija je firma dobila velike poslove od najvećih formi kao što je EPS. Tek sada se malo uzburkala javnost kada su se Novosađani pobunili da spreče nasipanje jednog dunavskog rukavca, i pretvaranja u stambenu zonu, a posao i dobit na stanovma se meri stotinak miliona evra. Čudno da se Beograđani nisu žešće pobunili zbog izvorišta vodovoda u Makišu, na oko 700 hektara, koje će se pretvoriti u građevinsku zonu. Tu će nići grad sa 30.000 stanovnika, a dobit enormna. Pogotovo kad je u sprezi izgradnja metroa, i to baš odatle, sa ledine. I može se naširoko pričati o bogaćenjima preko noći i mimo zakona, na primer, kako to jedan visokopozicionirani sudija gradi apartmane na Kopanoniku, sa platom samo nešto većom od hiljadu evra. Zato bi mu trebalo barem stotinu godina ulaganja, a da za ništa drugo ne troši. I vozovi prolaze, prolaze, oni što bi trebalo da brinu o zakonitosti za visoke plate, kao državna tužiteljka Zagorka Dolovac i njeni tužitelji, policija, agencije za borbu protiv korupcije, poreska uprava…ne rade svoj posao. Za sve ovo vreme niko nije procesuiran ili osuđen, mada je pucanj u prazno, pokazalo se, bilo suđenje Miroslavu Miškoviću. E to je baš nemoguće, po nekom zakonu verovatnoće bar bi neko trebalo da odgovara za silne pljačke koja se može meriti stotinama miliona evra. Osnova za to je sprega države i kriminala. Tako u siromašnoj zemlji, kao što je Srija sa BDP od oko 47 milijardi evra, oko 3,5 milijarde evra je u opticaju za javne nababvke. Ali poštenih javnih nabavki nema, nego se u 80 do 90 odsto slučajeva javlja jedan ponuđač. To je onda dogovorena priča. Takav je posao, na primer, sa novogodišnjom rasvetom prestonice, nabavkom LED sijalica višestruko skuplje plaćen od tržišne cene, a eklatantan je primer da je DRI pronašla za pola milijarde evra nezakonitih poslova koje je sklopilo JP Putevi Srbije. Šta tek reći za EPS, od onog enormno plaćenog ispumpavanja vodom rudarskih nalazišta do plaćanja mašina po 25 sati devno, ili otpisivanje 1,2 miijarde evra Srbijagasu, gde direktor prima 34.000 evra mesečno plate, a radnici oko 76.000 dinara. Kad sve ovo prođe, a teško je verovati da ovakva pljačka može da se nastavi u nedogled, mali su zatvori zatvori za sve one koji bezočno učestvovali u pljački države i građana. Po grubim procenama zbog raznih nazakonitosti, neuređenosti pravne države, Srbija godišnje gubi barem jedan odsto rasta godišnjegeg BDP. Za ovih devet godina to bi bilo više od četiri milijarde evra, bezmalo kao što košta metro. Mnogo za jednu siromašnu Srbiju.
D.Eraković