Pred veliki protest u Beogradu
Za subotu, 10. avgust, zakazan je odsudni protest protiv kopanja litijuma u Beogradu. Do tada održaće se više od 30 protesta u gradovima i opštinama Srbije, i mahom su svuda zabaležena rekordna okupljanja građana u tim sredinama.
U Šapcu oko 7.500 građana, Valjevu, Smederevu slično, ali po prvi put bili su i masovniji protesti u Koceljevi, Ubu, Bogatiću… U Osečini, na primer, bilo je oko 800 građana, što bi bio ekvivalent skupu od 380.000 građana u Beogradu.
Ono što daje poseban pečat protestima da se građani spontano okupljaju, najčešće preko društvenih mreža. Iako naoko deluje kao lokalna tema, iskopavanje litijuma u Gornjim Nedeljicama, ispostavilo se kao svojevrstan referendum o budućnosti Srbije.
Postalo je očigledno da režim previše vodi rčuna o interesima stranih kompanija nego o interesima, pre svega zdravlju, sopstvenih građana. Primera radi još uvek se ne zna sadržaj ugovora sa Kinezima u Boru i Majdanpeku, a svaki četvrti stanovnik oboleo je od nekog oblika kancera; besomučno se iscrpljuje nafta u Vojvodini dok ovde pijaću vodu nema skoro polovina stanovništva; poklanja se plodno zemljište Zrenjaninu za Ling Long za koji se više bune Rumuni nego lokalno stanovništvo…
Uzgred, iz ogromnog rezervoara zdrave, pijaće vode u Mačvi moglo bi se delom rešiti snabdevanje gradova u Vojvodini. Uz sve to rudna renta je od tri do pet odsto, što je najmanje u poređenju sa drugim zemljama.
Nakon svega, i posle dokazane krađe izbora, u Beogradu je najveći skup bio na poziv „ProGlasa“, oko 18.000 građana na Terzijama, mnogo više bilo je u prvim protestima „Srbija protvi nasilja“, oko 80.000 građana, a ostao je i dalje najmasovniji protest petog oktobra 2000, oko 150.000 građana.
Mnogo toga uprto je u subotu: hoće li biti dovoljno građana da pokaže svoje protiviljenje protiv kopanja litijuma, i to ne samo u Gornjim Nedeljicama. Ujedno je to i pokazatelj odnosa prema vlastima, zapravo autoritarnoj vladavini Aleksandra Vučića.
Uprkos svoj mogućoj mašineriji, ucenama, plaćenim dnevnicama, strogoj partijskoj obavezi, sa stotinama autobusa iz svih krajeva Srbije, primera radi na kontra mitingu u Beogradu ili nedavno u Loznici, ne domašuje masovnost i pokazanu energiju kao protesni skupovi.
Ubačen je najači adut, kao referendum o opozivu predsednika države, što Ustav ne poznaje.
I jedno od zajedničkih obeležja protesta da građani ne veruju ni Vučiću ni vlastima, jer su bili mnog puta izlagani. Na primer, o tom istom litijumu da je stavljena tačka, a nije…
A naravno, da Ustavi sud radi svoj posao oglasio bi se i oko pokradenih izbora ali i brojnih primera kršenja Ustava, gde se, na primer, kaže da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije i da predsednik odražava državno jedinstvo.
A toga ovde nema!
Dragan Eraković
