Lični stav: Hanibal Kovač
„Gde si brate Andreje, evo me brate Aleksandre! Šta ima tebra, ništa tebra – Šabac gori, lebarnik mu jebem! Šta ćemo brate Andreje moraš ići tamo i to u Mesnu zajednicu Bair da gasiš požar. Srce li im jebem mačvansko… Je li Aco a šta je rek’o tata koji bijade u izvidnici sa Bingetom ambasadorom u Šapcu gradu bijelome koji gori, sunce mu žarko ne jebem?… Tebra ne znam šta ćemo tek Japanci nas izdaše i odoše njima pod skute. Izdaše nas tebra i umesto u Kruševac jazakijaće se u plodnoj Mačvi kraj same obale reke Save, srce im jebem ono japansko… Jesen samuraja se u Šapcu prikazuje. Puče nam politika, nema nam spasa“.
Ovako zamišljam razgovor dva brata koji vladaju zemljom i to na isti način kao što su činili Sloba i brat mu ambasador u Moskvi onomad! Slična je matrica s tim što su ova dvojica malo pametniji a imaju i živog tatu, hvala je Bogu, pa može da ih malo brenza… Hoću da kažem, Vučićima je Šabac kost u grlu i dovijaju se na sve načine kako u našem gradu da promene političku sliku u svoju korist. I Andrej je shvatio, na sastanku u Mesnoj zajednici Bair, da od te priče nema ništa iako je u Šabac došao po nalogu svoga brata premijera i da malo ove papke iz svoga SNS-a iz Šapca dovede u red. Međutim, kada je Andrej video koliko je u Šapcu zapravo sati reče ovim papcima koji su se okupili oko njega da su teški pijačari i da neće sa njima da ima posla. Videvši da sa ovim šabačkim SNS-om nema ’leba demonstrativno se pokupio i otišao u glavni grad domovine koji se zove Beograd… Šta li je Aleksandru rekao to sam Bog zna. Tek meni je lično žao jer sam se nadao da ćemo mi iz „Podrinskih“ konačno nekoga poštenog SNS-ovca upitati šta je sa naših 300 hiljada dinara iz kampanje koje su nam ostali dužni u Vučićevo ime. Mislim, garant bi nam brat Andrej to lepo platio ali, eto, nismo imali prilike a ni sreće da mu svoj problem predstavimo, takoreći saopštimo… Jebi ga, zajebaše nas opet ovi lokalci SNS-ovski sa svojim pijačarskim svađama i seljačkim prepucavanjima i to sve pred očima konzula iz Nikarague koji je lično i personalno rođeni brat premijera Bocuane… Medijski mrak vlada Srbijom ali je svetlo, ta iskra sa žaruljice male, upaljeno u ovim našim novinicama i puštamo sve što je zabranjeno u celoj zemlji kada je reč o SNS-u i njihovim uspesima. Evo u ovom broju mi objavljujemo intervju sa našim bratom ambasadorom, Njegovom ekselencijom prof. dr Bingulcem, članom SNS-a koga je lično Andrejev i Aleksandrov tata podržao u šabačkoj Gimnaziji prošlog vikenda i to u sali u kojoj smo mi nekada igranke pravili, Nove godine slavili i bezobrazno umesto balona naduvane kurtone kačili po zidovima. Pitajte direktorku Marijanu da li lažem. Beše to na doček 1980. godine. Jes’, majke mi, visili su kurtoni. Kunem se svime na svetu.
P.S. Šokantna je činjenica da niko od čelnika gradskog SNS-a nije došao u salu Gimnazije da pozdravi Bingeta, vladiku Lavrentija i Vučićevog tatu i to samo dokazuje kakav oni odnos imaju prema kulturi i važnim gostima… A to što su tu nekada visili kurtoni ne treba da plaši nikoga jer Voja čuveni sa evropskim nadimkom na trafici kod „Zelenog venca“ ne prodaje iste, sada se to prodaje po apotekama i zovu se Dureks… Verujte meni, ja to kupujem redovno i koristim za snimanje onih akcionih filmova, sa damama koje prođu kasting koji je svake subote od 14-16h u prostorijama tu negde na Bairu.