Jesenja izložba slika članova šabačkog “Kruga 10”
Autori vezani za “Krug” paletom i četkicom grade neki lepši, topliji svet – svet umetnosti i stvaranja u slavu jeseni. Postavku, koja je otvorena u petak, 13.septembra, čini 37 radova, od devetnaest autora
Nagla promena vremena i zahlađenje uticali su da na svečanosti otvaranja izložbe u galeriji “Kruga”, u Tržnom centru “Tina” bude manje posetilaca od uobičajenog… Tim je veće bilo hvala prisutnima, u rečima dobrodošlice, predsednice udruženja Svetlane Žegarac. Izložbu je ocenila uspešnom, a poručila je i da će trajati mesec dana, kao i da se potom “Krug” predstavlja u Novom Sadu, sa prijateljima iz Likuma (njihovi članovi su bili gosti u Šapcu, na Letnjoj izložbi od 12.jula do 12.avgusta)… Bilo je i gostiju, i stalnih posetilaca, naravno, u velikom broju, samih članova “Kruga”, a druženje u okruženju slika potislo je u drugi plan vremenske prilike…
“Jesen sa bogatim slikarskim plodovima”… A rečju istoričara umetnosti Ivanke Trifunović, u katalogu izložbe: “Bogatstvo kolorita kao obilje plodova miholjskog leta oplemenjuje ustaljenu tematiku autora. Perfekcija izrade, zahtevne tehnike, mašta i snovi, realizovani su kroz visoko kvalitetna dela”…
-Ja volim da kažem da sa izložbom radova članova Udruženja “Krug 10” počinje određeno godišnje doba. U ovom slučaju se to i bukvalno pogodilo, i mi zaista možemo da uživamo u radovima. Navikli su nas na bogatstvo radova, na bogatstvo kolorita, ali fascinira činjenica sa koliko raznovrsnosti doživljavaju jesen. Autori su, u većini zastupljeni sa po dva rada manjih dimenzija. Vesna Matić se opredelila za portret, Đorđe Dakić za eksterijer “Kafana Devet direka”, dok je Dragan Petrović Gagi naslikao “Adama i Evu”. Dragan Đokić, sklon realizmu i vernom dočaravanju teksture, ovoga puta se opredelio da na većem format prikaže “Opanke”. Svetlana Bursać likovna rešenja nalazi u likovima plašljivih srna i dominantnih jelena. Asocijacija na jesen za Sonju Stojaković su “Kinez” i “Pagoda”, dok se Valentina Paležević opredelila da to bude “Porodica”. Žena je inspiracija Svetlani Žegarac, Slavici Dimitrić i Ljiljani Ivković. Klasičan jesenji pejzaž publici su približili Milan Đukić Đuka, Nada Dakić, Ljiljana Đapić i Gordana Manojlović. Složene geometrijske forme su način rada Branke Prokić i Branka Bursaća. Miodrag Gašić Gale, u svom maniru, slavi ovo godišnje doba bogato plodovima, dajući ujedno omaž Miliću i mačvanskoj slikarskoj školi. Deo trajnog sećanja na svima dragu i voljenu Anđu Veselinović, ovoga puta je slika “Par na kiši”, koja je pravi uvod u poznu jesen…” Reč struke, profesorke Trifunović, najlepša je pozivnica da se postavka pogleda, bilo posetom u galeriji (svim danima, osim nedelje, od 11 do 13 časova, sve do trinaestog oktobra), ili na fejzbuk stranici udruženja…
Gost Jesenje izložbe “Kruga 10” – Rade Stanković Stankelja
“Poznat i priznat umetnik, Stankelja je pravi maestro u materijalizovanju starih zidova, metalnih klinova, drvenih greda, tkanih prostirki, namirnica. Vrsni znalac tehničko tehnoloških procesa i slikarskog zanata sa istančanim osećajem za hromatske odnose i prefinjene valerske prelaze Stankelja godinama gradi svoj romantično-idilični svet naturalistički rešenih platana, mahom većeg formata”- zapisala je istoričar umetnosti, Ivanka Trifunović. U katalogu izložbe ostale su reči: “Tonska sazvučja Stankeljinih dela snažno deluju na posmatrača, dugo se pamte i razvijaju potrebu da budu uvek iznova posmatrana…”
Bez namere da se umanje kvalitet i lepota radova članova “Kruga 10”, već da se istakne lepota njihove saradnje sa velikanima šabačke umetnosti, Trifunovićeva je ukazala na delo i izloženi rad “Slanina”, Rada Stankovića Stankelje, na prepoznatljivost njegovog perfekcionizma u dočaravanju detalja.
-Ne znam da li se publika, mlađa, mi stariji se sigurno sećamo serije slika njegovih krpa, gde stvarno posmatrač dobija utisak da je tkanica nalepljena na sliku, a ne naslikana. Isti taj realizam vidimo i ovde u ispucalom zidu, u senkama, u toj tvrdoći i masnoći slanine, kao da se može osetiti i njen miris. A njegov kolorit je sveden, apsolutno sveden, sa blagim tonskim prelazima, koji kao da dočarava neko pozno doba, onu poznu jesen. Jesen u kojoj je sve utihnulo, i što bi rekao Vojislav Ilić: “Čuj kako fijuče vetar…” Na radovima članova “Kruga 10” možemo da čujemo i kako fijuče vetar, tu poznu jesen, ali i svu lepotu onog miholjskog leta. Samo možemo da im kažemo: “Hvala ljudi na ovako dobroj izložbi”.
Zabeležila Ceca Ljubić
