RIJALITI SRBIJA
Dugo toplo leto kotrlja se sporo poput velike reke, naizgled kao da se ništa ne dešava, spokojno budni sanjaju i ljudi i zveri. Ali, ništa pogrešnije od tog utiska stečenog na prvi pogled. U toku su, na sve strane, čuda i pokore. Ko je krenuo na letovanje, na more, u Grčku recimo, posle prošlogodišnjih karantina i epidemioloških protokola i drugih zajebancija, da odmori dušu i smoči guzicu u slanu vodu, bio je neprijatno iznenađen neviđenim požarima koji su buknuli širom stare, dobre, Grčke pa su i naši paradajiz i ostali turisti morali da begaju, nekolicina, zajedno sa domicilnim stanovništvom, provodi svoj (ne)zasluženi odmor na trajektima između dve obale na kojima vatra guta sve pred sobom. U Crnoj Gori s druge strane tolika je gužva da turisti (naravno najviše iz Srbije) letuju i plažare se po parkovima !? Mogli su tako i kod kuće ali ta loša navika da se ode na more pa kud puklo da puklo sad uzima svoj danak. Ovi što su ostali ovde, u domovini, pa rešili da odu u neku banju, penzioneri naši nasušni, naprimer, na lahak način su završili na mitingu Onog što se lažno predstavlja kao predsednik Srbije, uz flašicu vode i bajat sendvič. Jadni ljudi na prevaru privedeni kao ovce na klanje da aplaudiraju ludom vođi a sve to, naravski, za našu decu. U međuvremenu u Beogradu je došlo pa skoro do katastrofe kao da je u pitanju napad biohemijskim oružjem. Naime, deponija u Vinči nadomak glavnog grada gori iz sve snage i emituje sve moguće i nemoguće štetne čestice u zrak, kancerogene uglavnom. Beli grad ostaje samo u pesmama jer u realnosti od belog i grada nema ni traga. Ako onaj nenormalni čovek na funkciji dogradonačelnika Goran (ni majka ga ne voli) Vesić zbog ovoga i svega drugog što je učinio nažao Beogradu i Beograđanima ne zaglavi jednog lepog dana (što pre to bolje) robiju onda ćemo znati da pravda definitivno ne stanuje u našoj državi, prirodi i društvu.
I Olimpijske igre su završene a najsnažniji utisak je da su uopšte održane u ekstremno vanrednim okolnostima i uslovima koji su od svih, a od takmičara najviše, zahtevali dodatne napore, pažnju i opreznost. Naši sportisti su prošli solidno – 9 medalja što muških što ženskih, 3 zlatne a vaterpolisti su pokazali još jednom da su istinski heroji i da ih ova nacija baš i ne zaslužuje. Neki naši olimpijci su razočarali realno neki su imali nerealne ambicije a većina je, kao i iz drugih zemalja, doputovala u Tokijo turistički, što se kaže „da im dupe vidi puta“. Treba pohvaliti i sportske novinare Javnog servisa koji su junački izneli ogroman posao tokom mesec dana, bilo je malo rukah ali ipak dovoljno snage i profesionalnosti kao i entuzijazma da se uz sve komplikacije sa koronom ipak dođe do kraja sa uspehom. Kada bi njihove kolege iz informativnog sektora bar malo i ponekad zaličili na njih druga bi se pesma pevala na RTS-u ali dok je „žuti Bujke“ na čelu te (pete?) kolone ništa od „vašeg prava da znate sve“.
I kao šlag na tortu ovih avgustovskih dana bolnog prisećanja na događaja iz nedavne prošlosti (ratovi na prostoru eks-Jugoslavije 90-ih), obeležavanja tužnih datuma, patetičnih govora i „pobednika“ i „gubitnika“, zbog navodno pogoršane političke situacije u Bosni i Hercegovini a u vezi Republike Srpske, u vili „Mir“ u Beogradu predsednik „Srpskog sveta“ AV priredio je koktel uz „jabuke i vino“ sa sve neizbežnim Miletom (međedom) Dodikom i kao opozicionim poslanicima skupštine Republike Srpske ali i domaćim vanparlamentarnim „opozicionim“ likovima kao što su Milica Zavetnica, Radulović (Dosta je bilo) i Boško Obradović zvani Boškić (Dveri). I zaista: u vinu je istina. Ono što su odavno znali samo dobro (baš, baš, dobro) upućeni u domaće političke (ne)prilike, sada su mogli da vide svi, svi, svi. Radule i Boškić već godinama zamajavaju javnost glumeći prave i pritom opasne oponente vladajućem naprednjačkom režimu i Aci Srbinu a sve što su uradili dosad išlo je na ruku i u korist jedino Njemu i Njegovoj bandi dok su na opozicionoj strani barikade stvarali dodatnu zbunjku. Svo ono Boškićevo glumatanje sa upadom u zgradu RTS-a, pa štrajk glađu ispred Skupštine, pa hoću piškim neću kakim oko prošlogodišnjih izbora i učešće, ovih dana, u razgovorima o uslovima o izborima dogodine kojima predsedava Vučić lično, sve je to parada i šarada kao i Radulovićevo antivakserstvo, sve je to prodavanje magle naivnim a opozicionim glasačima u šta su se najviše uverili građani beogradske opštine Vračar kada su na nekim prošlim izborima u velikom broju glasali za listu Dosta je bilo jer su poverovali da je reč o opozicionoj ekipi a onda su odbornici sa ove liste prodali veru za večeru i danas u toj najdemokratskijoj i najgrađanskijoj opštini u Srbiji vladaju, a ko drugi do – naprednjaci!? Vino koje su pre neki dan pili između ostalih i pomenuti junaci doba zlog sa Vrhovnim Enologom mora da je bilo malo (ili malo više) kiselo jer ne bi takav stručnjak iz oblasti proizvoda od grožđa kakav je AV iz svog podruma izvukao neko iole kvalitetnije vino da napoji boraniju koju je pozvao na koktel. A koji su bezveznjaci ti opozicionari po službenoj dužnosti vidi se i po tome na koji način su pokušali da opravdaju svoje prisustvo na dotičnom događaju, u društvu sa svojim navodno arhineprijateljem kao, zaboga, brigu za nacionalne interese koji su, je li, iznad partijskih i ličnih, očuvanje Republike Srpske (koje niko i ne dovodi u pitanje), trice i kučine i bla, bla, bla. Zar Boškić kao i Radule i Milica Zavetnica stvarno misle da su građani Republike Srbije veverice? I da im je moguće prodati takve nebulozne priče po ko zna koji put. Boranija teško da može da bude čak i kulinarski specijalitet a kamoli nekakav faktor u političkom ili bilo kakvom javnom delovanju. Jedino što je dobro iz celog ovog kič i šund performansa je da su miševi izašli na svetlo dana iz svojih „opozicionih“ rupa što će olakšati izbor na biranju (glasanju) idućeg proleća. Veverice jesu slatke životinjice ali sa mozgom veličine zrna graška a građani i građanke, glasači i birači, u prvom redu Beograda a onda i cele zemlje Srbije, valjda raspolažu sa većim intelektualnim kapacitetom i da će u većini kad dođu na biračko mesto sa olovkom u ruci znati da zaokruže pravi broj, pravu listu i prave ljude. I da konačno svi mi normalni i dobri ljudi, iako smo Srbi, možemo da nazdravimo sa visoko podignutim čašama u kojima neka bude i obična voda. Vino je OK ali voda je zakon. Voda nosi sve.
Dragan Karalazić