Nekako odmah posle decembarskih izbora sokaci u Bojiću su postali ulice. Na početku svakog sokaka, sada ulice, postavljena je tabla sa natpisom naziva te ulice.
I to je dobro i za svaku pohvalu. Jer, bilo je teško da žitelji Bojića objasne nekom ko im dolazi u goste, a koji to čini prvi put, kako da ih nađu.
Tako je Perića sokak postao ulica Ninka Perića a Jankovića mala je ulica Vuka Karadžića. Takođe, Budakovića sokak postao je ulica Srpskih vladara.
I kad se malo ozbiljnije pogledaju ti nazivi ulica ima tu i mnogo toga simboličnog ali i autentičnog.
Iako se gradska, naprednjačka vlast, hvali da je za prethodne tri godine asfaltirala preko sto kilometara seoskih i malskih puteva ovaj put koji vodi u Jankoviće ostao je i dalje neasfaltiran. Da li je to zbog toga što su naprednjaci znali da će ovaj put dobiti naziv po Vuku Karadžiću pa su hteli da zadrže autentičnost tog puta i da on liči na onaj put u vremenu u kojem je i Vuk živeo ili je po sredi činjenica da Jankovići neće da „krvare“ za Srpsku naprednu stranku, neće da idu na mitinge, neće da skupljaju sigurne glasove a neće ni da glasaju za njih – ne znam.
Ali znam da kroz ovu malu, ili sada ulicu Vuka Karadžića, nije prošlo ni ulično osvetljenje. A tamo, u ulicama u kojima žive naprednjaci ulična rasveta je postavljena i po njihovim dvorištima. Mada i ovo je razumljivo jer ni putevi kojima je Vuk prolazio nisu imali ulično osvetljenje pa zašto bi to imala ulica koja nosi njegovo ime. Napredno nema šta!
Ivan Kovačević