Rijaliti Srbija
Kad pališ vatru u šumi postoji velika verovatnoća da ćeš kad-tad izazvati požar. Tako su se i ovaj naš veselnik što se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Republike Srbije AV i njegov drugar i arhineprijatelj premijer Republike Kosovo (!?) AK igrali sa šibicama usred šume paleći tu i tamo neke vatrice a onda je, naravno, došlo i do požara.
Pre neki dan grupa Srba naoružanih do zuba a ne onaj goloruki narod kako vole da kažu zvaničnici u Beogradu, napali su kosovske policajce blizu sela Banjska u severnom delu KiM, policajci su bili, gle čuda, Albanci (jedan poginuo, dvojica ranjena), oni su uzvratili vatru, krenuo je okršaj kao na filmu, najmanje četvorica napadača je ubijeno, isto toliko ranjeno a nešto više uhapšeno.
Za sada ostaje nejasno ko stoji iza ovoga, identiteti Srba se kriju, kome je ovo zaoštravanje inače krhkih međuetničkih odnosa bilo od koristi a sva je prilika da će najgore proći stanovništvo srpske nacionalnosti koji živi „tamo dole“.
U Beogradu je u prvi mah zavladao muk. Televizije sa nacionalnom pokrivenošću i provladini tabloidi nisu ni javili da se na Kosovu bilo šta događa, program je išao normalno, naslovne strane očekivano odvratne, svi su čekali naređenje od glavnog i odgovornog urednika sa Andrićevog venca a on se uveče i obratio javnosti koja u većini nije ni imala pojma šta se dešava (osim gledalaca televizija N1 i Nova).
Vrhovni komandant je bio prilično zbunjen i tokom svog obraćanja vazda je uzdisao i prenemagao se više nego obično, ništa konkretno u vidu nekog odgovora na novonastalu situaciju nije ponudio, za sve je, očekivano, okrivio Kurtija i njegovu politiku a malo se i ogradio od postupaka Srba umešanih u obračun kod Banjske iako je na početku monologa govorio o opravdanoj pobuni u vidu blokiranja puteva ali do kraja izlaganja oprao je ruke kao Pontije Pilat i prepustio ih njihovoj sudbini.
O podizanju borbene gotovosti Vojske Srbije nije bilo ni reči a znamo da je u mnogo manje dramatičnim okolnostima znao da iscima naše vojnike i njihove starešine i preti i obećava da će zaštiti Srbe na Kosovu ako bilo kako budu ugroženi. I šta bi sad?
Hrabar na rečima, pred svojom publikom, kad je došlo do stani-pani kukavica je zaćutao i pravio se nevešt jer zna da nema ni promila šanse da Srbija oružjem na bilo koji način reaguje na Kosovu. A onaj narod dole mu je verovao i šta imamo kao rezultat verovanja najvećem lažovu u istoriji – rat u najavi. I teško da je Kurti kakakv god da je (a takav je, nedao ga Bog nikome) odgovoran za najnovije nemile događaje. Krivica je na Vučiću jer je on taj koji je preko svojih ljudi iz Službe i kriminalnih krugova kontrolisao situaciju među Srbima na Kosovu a onda se desi oružani okršaj sa smrtnim ishodima i političkom štetom nemerljivih razmera a on kao ne zna ni kako ni zašto i ne gledajući kao što nikada i ne radi prvo u svoje dvorište pre nego što pljune u komšijsko.
I, naravno, ubrzo se i celokupna naprednjačka kamarila oglasila tercirajući svom Šefu oveštalim floskulama o „nameri etničkog čišćenja kosovskih Srba“ od strana Kurtijevog režima i bla, bla, bla, stvarajući ponovo paralelnu stvarnost u kojoj je uvek neko drugi kriv a oni nikad a to što su 30-ak izuzetno dobro naoružanih ljudi potpuno suludo umalo izazvali pravi rat na Kosovu iz još nepoznatih razloga i time ugrozili i onaj srpski narod dole i samu državu Srbiju e to nisu spomenuli a kamoli osudili.
Kada su u Prištini proglasili dan žalosti zbog ubijenog policajca i ovi naši bezveznjaci su proglasili dan žalosti u Srbiji zbog pogibije nekolicine Srba a u opštini Zvečan čak tri dana žalosti. A šta je sa opravdanim sumnjama da su predstavnici tzv. Srpske liste a zapravo SNS-a na KiM na čelu sa potpredsednikom te liste i sivom eminencijom na Kosovu Milanom Radoičićem učestvovali u sukobu i možda ih i predvodili, šta je sa odgovornošću i njihovom i zvaničnog Beograda?
Biće više nego veselo ako se ove indicije pokažu kao tačne. Radoičića su SAD i Velika Britanija stavili na crnu listu zbog brojnih kriminalnih radnji dok je u isto vreme u Srbiji bio često veoma uvaženi gost čak i u Narodnoj skupštini. I mada izgleda kao da je i ovaj incident deo poznate igre koju i Vučić i Kurti igraju godinama, dizanje tenzija za unutrašnju upotrebu, podizanju rejtinga pred neke izbore i tome slično, ovog puta izgleda da nije tako.
Stvari su se prilično otrgle kontroli i ovaj naš Sveznajući je u stanju šoka a već je ionako bio priteran u ćošak pa nije baš najjasnije šta bi mogli biti njegovi sledeći koraci. Videlo se to na poslednjem obraćanju kada nije imao naučeni tekst u glavi (a on je pojam štrebera-bubalice) a improvizacije mu ne idu nikako od ruke, prosto nema talenta za to.
Kakve će sve posledice sve ovo što se proteklih dana desilo u „našoj južnoj popkrajini“ imati na dalje pregovore i uopšte odnose Srbije i Kosova i ono najvažnije Srba i Albanaca koji žive tamo pokazaće vreme. Valjda ćemo dobiti i neke odgovore vezane za „slučaj Banjska“ ali da je dobro – nije, oni naši „pobunjenici“ ili „teroristi“ zavisno sa koje se strane gleda napravili su neviđenu glupost, e sad da li na svoju ruku ili po nečijem naređenju to bumo vidli.
Ova farsa, ova jevtina opereta za tri groša, sa pevanjem i pucanjem (i sa žrtvama, na žalost) pokazala je kako bi mogao da izgleda Boj na Kosovu u 21-om veku. Srbi i oni dole i ovi naši vajni patriJoti sa Terazija i Autokomande koji izginuše za “krst časni i slobodu zlatnu“ ali preko tuđih leđa trebalo bi da se sete da „ko se mača laća, od mača i gine“.
Ko zagovara rat dabogda mu bio u kući.
Zato Dveri, Zavetnici i novi DSS-ovci i ostali plaćeni nacionalisti jezik za zube i marš u mišiju rupu. Dosta nam je vašeg junačenja i priča o mitovima i legendama sa nesrećnim krajem. Ono što nam sada treba je razum i svest o realnosti sadašnjeg trenutka. Jer, neporecivi fakat je da mi Miloša Obilića 2.0 danas nemamo.
Пише: Драган Каралазић