Mitar Pavlović, trener i osnivač ORK „Mačva“
Najmanji žal za nedostizanjem vrhunskih igračkih dometa u rukometu, Mitar Pavlović sa odlučnošću može da odbaci nakon što je klub ORK „Mačva“, koji 2011. godine osniva sa Slobodanom Ražićem Tečom u Bogatiću, prošle godine izborio plasman u Super B ligu. Ako se uzme u obzir da je to jedini klub u istoriji te opštine u elitnom rangu takmičenja, jasno je da je sa svojim saradnicima, uz veliku podršku lokalne samouprave, vukao prave poteze ka tom cilju. Iskustva u susretima sa ekipama sa kojima odmeravaju snage na terenu igračima manjka, ali ne i spremnosti da se podignu kada je najteže, što su i pokazali u utakmici protiv Jedinstva iz Novog Bečeja proteklog vikenda na domaćem terenu. Gubili su sa sedam razlike u drugom poluvremenu i uspeli da preokrenu rezultat u svoju korist i dođu do četiri pogotka prednosti.
-Publika nam je sa tribina bila velika podrška i sigurno je doprinela neverovatnom rezultatskom preokretu. Ovo je veoma bitna pobeda za nas, jer nam je obezbedila plasman u prvih pet na tabeli. Gosti su iskusna ekipa, igraju oštro, pametno i očekivali smo da će biti teško. Imali smo priključak u prvom poluvremenu, zbog omašenih zicera otišli na poluvreme sa minusom od jednog gola. Međutim, igrači nisu ispoštovali dogovor iz svlačionice i došli smo na minus od sedam golova, što je nedopustivo. Tražio sam tajm- aut i nepunih 20 minuta do kraja su se trgnuli i pokazali šta znaju. Publici smo priredili fenomenalnu i jako stresnu utakmicu, a na kraju i došli do pobede, tako da sam prezadovoljan- kaže Pavlović, čiji su pojedini prvotimci svojim kvalitetom izborili nove ugovore za druge klubove, što je još jedna potvrda kvaliteta.
-Ekipa je promenjena, na našu sreću ili nesreću. Zadovoljan sam što su se igrači iz Mačve otisnuli u inostranstvo i našli neki bolji klub. Imali smo peh da nam se kapiten Mirko Lukić povredio i imao operaciju prednjih ukrštenih ligamenata i na njega nismo mogli da računamo do ove sezone. Levi bek Kosta Petrović nastavio je karijeru u Češkoj, desno krilo Miloš Krečković u Nemačkoj i Marko Srdanović, koji je bio na dvojnoj registraciji kod nas, za dve godine se afirmisao kao igrač i izborio mesto u prvom timu „Metaloplastike“. Došla su četvorica- petorica novih igrača da popunimo te pozicije i imali su mali vremenski period da se uigraju. Naravno, to sad polako dolazi na svoje, ali je potrebno vreme- ističe on.
Svoje trenerske ambicije usmerio je ka tome da klub ove takmičarske sezone bude negde na sredini tabele, a kvalitet koji igrači pokazuju daje mu za pravo da veruje u takav ishod. Neki bolji rezultat, priznaje, zahteva da se „složi više kockica“, kako u pogledu finansija, tako i igračkog kadra. U toku su završni radovi na hali u Bogatiću i očekuje se da će biti gotova do Nove godine, čime bi se stvorili infrastrukturni uslovi za rad sa podmlatkom.
-U toku su propratni završni radovi i imamo čvrsta obećanja od Opštine Bogatić da će hala već do Nove godine biti gotova. To je za nas u klubu fenomenalna stvar, jer ćemo konačno imati svoj teren i početi da radimo s mlađim kategorijama. Mi smo razvili sistem i već imamo dobrog trenera Maju Perić, koja je pomoćni trener prvog tima i biće glavni trener naših mlađih selekcija. Ideja da radimo sa mladima postojala je i 2011. godine, kada smo Slobodan Ražić Teča i ja osnovali klub. Počeli smo da formiramo mlađe selekcije, imali smo mnogo zainteresovanih dečaka, međutim, nismo imali halu, već samo školsku salu veoma malih dimenzija. Izgradnja hale će nam omogućiti da počnemo da radimo sa mlađim pogonom i da sve krene uzlaznom putanjom- smatra i ističe da je prezadovoljan dosadašnjim radom kluba, samim tim što je nosilac nezabeleženog uspeha na teritoriji na kojoj je ponikao.
Podrška Opštine Bogatić od samih početaka značajno je doprinela radu rukovodstva, čiji je posvećen i dobar rad prepoznat od strane lokalne samouprave na pravi način. Kao klub, rasli su iz godine u godinu, igrački kadar je bio sve bolji i rezultati posle šest godina pokazuju da su u elitnom rangu takmičenja. Situacija u rukometu na nivou države nije sjajna, te su tako i profesionalni klubovi u manjini, a preovlađuju poluprofesionalni. Tako je i 80 posto igrača „Mačve“ radno angažovano izvan kluba.
-Svi znamo da nam je rukomet pao na niske grane, jer je i u Super ligi veoma mali broj klubova profesionalan, pa većina igača i radi i dolazi na treninge, čiji je broj na nedeljnom nivou nedovoljan. Ima klubova poput „Metaloplastike“, Crvene zvezde, Partizana, koji se maksmialno profesionalno bave time, ali većina je amaterskih- objašnjava Pavlović, koji radi i kao profesor u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“, a ove godine će kao razredni starešina izvesti svoju prvu generaciju učenika.
Kao nastavnik, ne sme da primenjuje isti pristup koji je karakterističan za trenera rukometne ekipe prvotimaca. Kako kaže, potrebno je biti strog trener, nekad i podviknuti, dok sa srednjoškolcima treba biti pažljiv i uzeti u obzir sve ono što struka podrazumeva u radu sa tim uzrastom. Ono što je preporučljivo uvek jeste traganje za talentima.
-Ima kod nas talentovane dece, nažalost, iz godine u godinu sve manje, ali može da se probere nešto. Ranije smo imali profesora Đorđa Petrovića, koji je privlačio decu, prepoznavao talente, ubacivao ih u rukometni klub „Metaloplastika“ i on je, u principu, začetnik tog sistema po kojem bi trebalo da se radi. U ORK „Mačva“ smo napravili sličan sistem i planiramo da krenemo u škole u okolini Bogatića i animiramo decu. Ima mnogo zainteresovane dece i kada nakon izgradnje hale počnemo da igramo na domaćem terenu, mislim da će ljubitelji rukometa prepoznati da igramo lep rukomet. Samim tim, i te mlađe generacije će nas gledati i poželeti da i se i sami uključe u naš klub, čime ćemo omasoviti bavljenje rukometom u tom regionu- kaže i dodaje da je saradnja sa „Metaloplastikom“, njegovim matičnim klubom, značajna i u tom segmentu.
-Smatram da svi manji klubovi treba da gledaju „Metaloplastiku“ kao starijeg brata. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da napravimo nekog igrača koji će biti zanimljiv „Metaloplastici“, kao što mi već uzimamo njihove mlađe igrače, koji se kod nas kale i vremenom stasavaju u dobre sportiste, prvotimce. Imamo fenomenalnu saradnju na obostrano zadovoljstvo i verujem da će tako ostati i ubuduće- smatra Pavlović, koji je sa 30 godina završio igračku karijeru, ali to nije okončalo i njegovu ljubav prema rukometu, zapisanu u genima i nasleđenu od oca Aleksandra Pavlovića.
Odluci da se okrene trenerskom poslu doprinela je i činjenica da je Šabac bio i ostao rukometna sredina, koja neguje ljubav prema tom sportu.
-Drago mi je što je u Šapcu mnogo ljudi sa kojima delim ljubav prema rukometu, boreći se na taj način protiv onih koji u sportu gledaju samo interes, što je i dovelo do degradacije kvaliteta. Šabac i njegova okolina su prava rukometna sredina. Nekada su ljudi živeli za rukometne utakmice i hvala Bogu da ima ljudi koji ponovo pokušavaju da ožive to neko svetlo vreme, koje je iza nas- podvlači i dodaje da i neophodna podrška privrednika nije dovoljna, jer ih zakon obavezuje da plate porez na novac koji daju klubu, što obe strane dovodi u nezgodnu situaciju.
-Opština Bogatić je prepoznala naš potencijal, stala je iza nas i naš je glavni finansijer, a mi im vraćamo dobrim rezultatima- zaključuje, napominjući da veliku zahvalnost uprava i igrači duguju kako navijačima, tako i Opštini Bogatić, na podršci tokom svih ovih godina.
Pavlovićevu ekipu očekuje još dva kola do kraja prve polusezone, susreti sa Loznicom i Crvenkom, dok druga polusezona startuje u februaru. Uz istrajnost, upornost, podršku uprave kluba i opštinskog rukovodstva, nastaviće da napreduju i streme ka višim ciljevima.
Dragana Dimitrijević