Rijaliti Srbija
Nakon što je šest dana stvarao svet Bog odluči da sedmi dan odmori i da ne radi ništa. I tako se on raspištolji na najudobnijem oblaku, sve četiri uvis, mozak na pašu, pustio sa gramofona neki džez instrumental tiho u ritmu svog pulsa, malo dremucka a malo meditira, kad eto nezvanog gosta. Ulazi žustro i sav zadihan s vrata muca : Gre…gre…greška, še…šefe, ve…ve…velika gre…greška. Ka…ka…katastrofa! To je Sveti Petar, najbliži saradnik Boga. Šta je s tobom Petre, za Boga miloga tj. mene, kako to ulaziš bez kucanja a nisi se prethodno ni najavio i bulazniš, ništa te ne razumem. Kakva pobogu i čija greška? Sramota me je da to kažem ali greška je Vaša, Šefe. Napravili ste ogroman propust kada ste stvarali svet i onu plavu planetu i sve živo na njoj. Pa tamo je baš sve super, reče Bog, tamo sam stvorio i ljude, ta luda bića koja me često zasmejavaju a ti znaš Pero da ja baš i nemam previše smisla za humor. E, u tome i jeste problem, utišanim glasom prozbori Sv. Petar. Stvorili ste ljude i narode ali oni su svi slični jedni drugima, na sličan način su normalni i nenormalni, pametni i glupi, dobri i loši, i tu nema ravnoteže pa se cela planeta nagnula na jednu stranu. Vi ste, Šefe, ceo univerzum udesili prilikom stvaranja da bude uravnotežen i da sve bude gde treba da bude, da je svaki detalj važan a u ovom slučaju baš to fali. Treba nešto da bude u kontri u odnosu na normalno i ispravno. I šta sad ja treba da uradim, upita Bog pomalo smoren Petrovom pričom. Treba da stvorite narod na Zemlji koji će biti drugačiji od svih ostalih da bi planeta došla u ravnotežu, ovako će se prevrnuti i otkotrljati u bezdan. Pa dobro, reče Bog, već dobrano razbuđen , stvoriću jedan takav narod, ja sam Bog – šta mi teško, evo odmah ću da ga stvorim : Ćiribu-ćiriba, neka budu…, neka budu…, neka budu – Srbi! Eto Pero, jel’ sad sve u redu, mogu li da se vratim svom zasluženom odmoru? U redu je, Šefe… valjda, u pola glasa odgovori Sv. Petar i ode svojim poslom.
Nekoliko „nebeskih“ dana kasnije (na Zemlji je u isto vreme prošlo mnooogo hiljada godina) Sveti Petar dolazi ponovo u posetu kod svog šefa Gospodina Boga, ovaj put uredno najavljen tako da je Bog pomislio da ga ovaj put neće zateći nespremnog. Ali, poznato je da misliti i … cveće brati (da budemo politički korektni) uopšte nisu iste stvari. Šefe, uspaničenim glasom progovori Sv. Petar, imamo veeeliki problem. Šta je sad opet, ti si Pero neka ptica zlosutnica, k’o gavran al’ još crnji. Ko nam to pravi probleme? Pa, ovaj, oni Srbi, Šefe. Do sada su dobro igrali svoju ulogu i bili antiprotivni u odnosu na sve i svakoga i tako držali balans u kosmosu ali sada su preterali i uradili nešto nezamislivo. Šta su to uradili što ni ja kao Bog ne mogu da zamislim, upita pomalo ljutito ali sa trunkom radoznalosti Bog. Oni su, da prostite, izabrali sebi Boga na zemlji. I to na izborima (a Vi ste, Šefe, lično svim ljudima pa i Srbima dali pravo na izbor i slobodnu volju). A taj „izabrani“ se baš tako i ponaša. Kao da je svemoćan, svemoguć i, daleko bilo, besmrtan. Kao da je on Vi, Šefe. I ovi njegovi najbliži saradnici ga tako i zovu – šef. Kako, bre, majku mu božiju pa samo je jedan šef a to sam ja. I to svi znaju, malko zaprepašćen i više za sebe, reče Bog. Znaju to i Srbi, nadoveza se Sv. Petar, ali kažu (većina) da ste Vi daleko a Ovaj im je na dohvat ruke i glasačkog listića pa su se opredelili za njega. I još kažu da ih Vi stalno nešto grdite i kinjite, te ovakvi ste te onakvi ste, plemenski narod bez duhovne vertikale i tome slično a On im svakomalo nešto daje : tri hiljade za gospođu (i gospodina), 100 evrića za omladinu, dvadeset hiljadarki dinarčića za penzionere i sve tako. Obećava kule i gradove i zlatno doba pred svake izbore, u svakodnevnim obraćanjima laže, vara i krade duše svojih podanika a oni ga debili obožavaju. I stalno nešto gradi zajmljenim parama po najvećoj mogućoj kamati, zadužio je sledećih ko zna koliko generacija izgradnjom autoputeva, železnica, pa je tu i neki Beograd na vodi gde je oprao brdo mafijaških para, u najavi je i metro, čuda i pokore. A dao je i dosta novaca (iz sopstvenog džepa, he, he) i za hram Svetog Save i hvalio se time ruku pod ruku sa onim ruskim predsednikom a Vi znate da su i jedan i drugi jadni ateisti. Blasfemija, Šefe, eto šta je. Pa buni li se ko međ’ tim Srbima protiv Njega i njegove vladavine i takvog lažnog predstavljanja, upita rezignirano Bog. Slabo, Šefe, opozicija u Srbiji su uglavnom „nemoćni rendžeri“ i „sićani slavuji“, čak je i većinska crkva SPC uz Njega, On ih tetoši i dariva narodnim parama a oni ga odlikuju najznačajnim odlikovanjima kao i njegove pajtaše – domaće i strane tajkune i kriminalce. Ja sam samoinicijativno pokušao nešto da uradim, da probudim Srbe i one koji imaju tu nesreću da sa njima žive u istoj državi, pa sam im uvalio one zlikovce iz Rio Tinta i slične da im zagađuju zemlju rudarenjem nekog litijuma, kineske kompanije sa najprljavijom tehnologijom da im zagađuju vazduh a dao sam i vetar u leđa onim banditima koji su trpali reke u cevi, sve u cilju toga da se osveste i pobune. Oni se malo kurobecali na ulicama ali su se brzo umorili i vratili na fabrička podešavanja – igranje svojih omiljenih igrica : jedan u klin drugi u ploču, svaka vaška obaška, kolariću-paniću i tako, tu Sv. Petar zastade sa izlaganjem i popi punu čašu vode ‘ladne, osušilo mu se grlo. Čemu onda da se nadamo Pero, brate moj, zavapi Bog. Ne znam, Šefe, razočarano će Sv. Petar. Evo za koji (nebeski) minut biće tamo u toj Srbiji opet neki izbori, Onaj se ponovo kandiduje za predsednika države a izigrava Boga, Bože me prosti, a da li će sirotinja raja trpeti i dalje zulum vladajućih kabadahija i smoći snage da nešto promeni na bolje, nisam siguran. Sve smo probali i ništa dosad nije uspelo. Ako pobedi Ovaj što hoće da bude na zemlji ono što ste Vi, Šefe, na nebu i šire, postoji opasnost da tolika količina gluposti i ludosti izazove pojavu crne rupe na mestu gde je smeštena teritorija pod nazivom Srbija a bar Vi, dragi moj prijatelju, znate šta to može da znači za ceo svemir, Vi ste i te crne jame stvorili (iako mi nikada nije bilo jasno zašto i iz kojih razloga), ovo poslednje Sv. Petar promrsi sebi u bradu. Idemo mi Petrašine, prelomi Bog, u sklonište namenjeno baš ovakvoj izuzetno zajebanoj situaciji. Pa ćemo posle 3.aprila godine Gospodnje 2022. po zemaljskom računanju vremena da vidimo šta nam je činiti. Možda ću morati sve ispočetka da stvaram ali ovaj put bez Srba čak i po cenu neravnoteže u vasioni.
I tako oni odoše da se sklone na sigurno, takve veličine, a šta ćemo i gde ćemo mi koji smo samo obični ljudi u predizbornoj Srbiji – to je pitanje za nekoliko miliona glasova.
Piše: Dragan Karalazić