Bočeli ili Botičeli. Teško pitanje…

Dragi moji,

u neprekinutom nizu svakodnevnih gluposti i bizarnosti kojima smo prebogati, naša prestonica je ugostila, a predsednik uredno zakitio ordenom, veliku svetsku muzičku zvezdu, Andrea Bočelija. Koncert je bio prilika da establišment i estrada, rijaliti zvezde i silikonke pretvorene u voditeljke, sva silna bulumenta, onako pomešani, konačno, nadam se utvrde da je Bočeli operski pevač, a onaj Botičeli, da je bio slikar, iako, siguran sam, velika većina njih bi više uživala u muzičkom performansu Cece nacionale, Zorice Brunclik ili Vesne Zmijanac… Ali, šta da se radi, izgleda da je političkom kremu bilo to pod moranje, a estradi zato što ih prati, svi ostali su išli iz radoznalosti… Zli jezici kažu da je Palma ipak očkivao njegovog idola Betovena lično, Marjan Rističević se nadao Zorici Marković, a Ivica Dačić pozivu da otpeva uživo sa Bočelijem, onu njegovu „O sole  mio“… Da bi običan čovek uživao u božanskom glasu i prelepim arijama, morao je da izdvoji minimum 13.000 dinara… pa zaključujem, da je Bočeli podosta ispraznio gradsku kasu Beograda, jer sam siguran da srpski krem nije baš bio voljan da plati kartu… Šapić je to pokrio… Aleksandar, gradonačelnik… Novi. Kuća časti… a možda i nije… Ko zna…

Dok je Bočeli pevao, zloglasni Lucifer je zahvatao Srbiju, podižući letnju temperaturu na nesnosne nivoe… Reke su se ispraznile, neke su gotovo presušile, a Srbi su iskazali neposlušnost preporukama predsednika, pa su nagrnuli na morske obale, čekajući u kolonama, sate i sate, da pređu granice ka Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Niko od njih nije mario za Bočelija i njegovo pevanje, jer za ulaznicu za taj mondenski koncert za probranu elitu, može da se boravi na moru i par dana… Ovi današnji Srbi, imaju logiku koja glasi: daj danas da uživamo, kad ćemo na zimu ionako da se mučimo, bez struje, bez grejanja i bez Lucifera… neka ide sve u propast… pa šta košta neka košta…

I dok temeratura obara sve rekorde, jedan čovek uvek ima istu potrebu za svojim dres kodom. Crna uniforma, crna majica, crno, crno, ma sve crno… Bože mi oprosti, kao one zloglasne Ustaše iz Jasenovca, i ostalih stratišta… Kako i čemu, ne znam, ali da mu prija, i da mu stoji, baš mu pripada… Mada, nikako mi nije jasno, zbog čega… Đavo će ga znati. Ili Lucifer…

Na kraju, jedan Srbin, najvažniji trenutno od svih drugih Srba, zaželeo da ide u Jasenovac. Hoće, pa hoće… A Hrvati, gle čuda, ne daju mu da dođe… Gadna su vremena stigla, i to izgleda baš sa ovim Luciferom, koji udari na celu Evropu, ne samo na nas i njih, kada je došao vakat da Hrvati ne daju Srbima u Jasenovac… a crnouniformisani momak ih sve naziva Ustašama, sve ove hrvatske zvaničnike, pa i šire… Nema logike, ali ajde… kod nas retko kada nešto ima logike… Baš retko…

Sve Vas volim i pozdravljam.

 

 

Exit mobile version