U hramu Svetih Apostola Petra i Pavla u Banji Koviljači
U drugu nedelju Časnog posta, 12. marta 2023. godine, kada činimo molitveni spomen na Svetog Grigorija Palamu, Episkop šabački g. Jerotej služio je Svetu Liturgiju u hramu Svetih Apostola Petra i Pavla u Banji Koviljači.
Na našem putovanju do praznika Vaskrsenja Gospodnjeg, stigli smo u drugu nedelju Velikog posta. U prvoj nedelji naša Crkva nas je podsetila na pobedu Pravoslavlja nad svim jeresima, a u ovu drugu nedelju vršimo spomen na Svetog Grigorija Palamu, arhiepiskopa solunskog, koji je živeo u 14. veku. Sveti Grigorije Palama je na jednom saboru sa drugim crkvenim ocima pokazao da je moguće sa Bogom opštiti, da je moguće videti Boga koliko je to dato čoveku, a da je ovo moguće pokazao nam je sam Gospod Isus Hristos svojim Preobraženjem na gori Tavoru, pokazavši se apostolima kakav će biti u Carstvu Nebeskom. I svetitelji iz prvih vremena i naši savremeni svetitelji nam svedoče da ako čovek živi u Crkvi, imajući istinsko i duboko smirenje, može da se posveti. I kada se posveti i gleda Boga postane sveta ne samo njegova duša, nego i njegovo telo, što nam svedoče mošti svetitelja koje ostaju za njima, koje čudotvore i koje se ne raspadaju, jer blagodatna sila Božija ne dozvoljava da se to telo raspadne i pretvori u prah, već izliva miro i čini čudesa. To je upravo taj dogmat koji je branio Sveti Grigorije Palama govoreći da mi zaista možemo videti Boga uz pomoć blagodati Božije, njegove nestvorene energije. Zato Crkva danas slavi spomen na Svetog Grigorija Palamu, želeći da nas podseti i okrepi u danima posta i molitve da je ne samo moguće doći do kraja velikoposnog puta, nego i da pokaže koliki su rasponi čoveka, ne samo da postane dobar i moralan, već da se posveti i oboži, kako kažu Sveti Oci: Bog je postao čovek, da bi čovek postao Bog.
Za vreme trpeze ljubavi, Preosvećeni Episkop Jerotej, bratstvo hrama i crkveni odbor zablagodarili su na očinskoj ljubavi i pokazanom trudu i darivali dosadašnjeg starešinu hrama i paroha u Banji Koviljači, protojereje-stavrofora Stojšu Jagodića, koji nakon četrdeset i dve godine aktivne službe odlazi u mirovinu.
