U SEĆANJU
Poziv prosvetnog radnika uzvišen je poziv, stoga i ne čudi što se u nekim kulturama i sami carevi poklanjaju učiteljima, profesorima. Ovim postupkom potvrđuju činjenicu da je dobro vaspitanje i obrazovanje kategorija koja bez premca omogućava zdrave generacije i sigurnu budućnost jednog naroda, ali i čovečanstva uopšte. Misija prosvetnog radnika nije zadatak koji svako može da sprovodi, to je misija koja se nudi samo duboko prosvećenima, moglo bi se reći i odabranima, na koje je prst Tvorca preneo neverovatan dar, talenat, ali i obavezu širenja i deljenja, vaspitavanja i nesebičnog darivanja. Kada se neko sa takvim darom pojavi u sredini kao što je naša Ljubovija, to je zaista pravi blagoslov. Naša škola uvek je u svom kadrovskom miljeu imala ljude koji su svojom harizmom i duhom zračili i u kolektivu stvarali neverovatnu energiju. Prepoznaju takve i deca, prihvate ih i uz njih rastu, odrastu i odu ali zauvek u sećanju ponesu prizor dragog učitelja, učiteljice, nastavnice… Njihova iskrenost i nevino, čisto dečije srce ne mogu napraviti grešku u proceni, oni to savršeno mogu osetiti – i osmeh, toplinu, ljubav, nesebičnost… Takvi se pamte kroz ceo život… Letopis naše škole čuva od zaborava učitelje i učiteljice, nastavnike i nastavnice koji su obeležili ne samo neko vreme u kolektivu, već i u životu naše varoši. Svojim društvenim angažovanjem uvek su nastojali da kulturni život u zajednici oplemene – lepom rečju, slikom, melodijom… Dostojno su nosili svoje uloge i na svakom koraku bili dorasli misiji i pozivu koji ih je odabrao i kome su verno služili. Ovih dana se opraštamo od gospođe Nade Cvijović, naše koleginice koja je svojim radom i fantastičnom predanošću obeležila jedan značajan vremenski period u životu naše škole i varoši uopšte. Od nje se oprašta njena porodica ali i cela njena šira porodica, njeni učenici koji su osetili taj blagoslov i koji sa ponosom čuvaju sećanje na svoju nastavnicu. Sećaju se blagosti, ljubavi i pažnje kojom ih je obasipala, vaspitavajući ih i učeći da postanu dobri ljudi, plemeniti i nesebični. Osmeh i toplina kojom je svakodnevno zračila i prema učenicima ali i prema kolegama, podsećaju nas na to koliko je značajan i važan posao kojim se bavimo i misija koju izvršavamo…
Sa anđelima, poštovana koleginice.. .NADA CVIJOVIĆ, 1936-2024.
Pripremio: Aleksandar Renovčević