Dragi moji,
da li se i Vama čini čudnom ova predizborna kampanja. Nekako je dosadna, bez žara, svi su u rukavicama i fini, ne vređaju se međusobno i uvažavaju drugačije stavove… O čemu se ovde radi? Zagovornici teorija zavere će odgovor pronaći u „sigurnom“ uticaju 5G mreže, ovog veštački stvorenog virusa koji uništava planetu, a pominjaće se tu i Bili Gejts, Soroš, Kominterna, Vatikan, NATO, „crni đavoli“ Šolak i Đilas i neizbežni Milo Đukanović… Mislim da ništa od navedenog nema nikakve veze… kao što i nema. Srbija je jednostavno umorna, dugogodišnje trčanje maratona je izmorilo sve, mahom jedne te iste, učesnike. Srbija danas vapi za novim licima…
Izbori, kao demokratska tekovina, upravo su mesto na kojem narod svojom voljom, svojim glasom, proizvodi u vlast, ali mu i daje ovlašćenja, smatrajući da će mu izabrani najbolje služiti… To je teorija… U praksi, u Srbiji danas, takmičari nam već 30 godina prodaju istu priču, manje više šuplju i provaljenu… Isprodavali su nam je u raznim formama, i gutali smo je sve do danas… Uveren sam da ovim današnjim trkačima niko ništa ne veruje… A i zašto bi.
Imamo li mi pravo da biramo u radnjama u kojima se prodaje uvek ista roba… davno je neko rekao i zapisao, „šuma u kojoj peva samo jedna ptica, nije šuma, nego kavez“… Davno je, mnogo davno bilo, kada su se u pekarama prodavale samo dve vrste hleba, polubeli i crni, a u mlekarama jedna vrsta mleka, slatko ili kiselo, i to na flaše… Pa ipak je, bilo izbora… Danas, manje više sve isti pevači pevaju isti šlager… Evropa, plate, penzije, Kosovo, Crna Gora… a demokratski Izbori, a sloboda medija, a ljudska prava, a standard građana, zaposlenje, natalitet… Drugi ćemo put…
I tako, predizborni dani teku u kolotečini, mirni i bez naboja, kao da se tog dana ne biraju oni koji će nam određivati sudbine i pravce života… Pa ipak, nije tako u celoj Srbiji. Ima jedno mesto u Srbiji gde će se ipak odigrati derbi… Izborni sukob žestokih učesnika… Šabac…
Da li će borba za Šabac dati pozitivnu energiju učesnicima trke da nas ubede da baš za njih treba da glasamo, i to ne zbog toga što su nam simpatični i što ih volimo, ili navijamo za njihove partije i lidere… Ne, upravo Šabac mora da glasa i opravda titulu slobodnog, demokratskog grada, jer u njega gleda cela Srbija i demokratska Evropa… I zato, neka bude borba otvorena i kritička, ali fer i regularna, neka pršte dokazi, neka se upućuju argumenti, i neka se onaj ko posle takve bitke bude opozicija, ne oseća gubitnikom, nikako, jer dragocena je ona opozicija koja je kontrolor i sekira nad glavom… Ni vlast neka ne hvata euforija pobednika… Ovo stoga, što je Šabac, samo i jedino naš, nije njihov, ma ko da su, mi smo ti koji donosimo presudu tog 21. juna i koji imamo pravo da kažemo: ovako hoćemo… A zašto tako hoćemo? E to, mi Šapčani znamo… Gledamo sve što se dešava oko nas i odlučujemo svojim uverenjima… Neka nam bude sa srećom i sa puno mudrosti… Siguran sam da je imamo…
Sve Vas volim i pozdravljam.