Rijaliti Srbija
Fašizam, nacizam, ćacizam… To je ono u čemu živimo više od decenije, to je luda kuća sa Nenadležnim Ludakom na čelu, to su beli čadori i mobilni toaleti u centru glavnog grada sa sve opasnim ludacima na slobodi koji po komandi vrište „ne damo Srbiju“ dok zagađuju sve oko sebe, katastrofa koja traje i traje…
A studenti i hrabri građani protestuju po celoj toj Srbiji, pumpanje ne prestaje, prošle subote Šabac je izgledao bolje nego ikad, mlad, lep, ponosan (svi koji su bili na ulicama Malog Pariza tog dana a bilo ih je baš mnogo, znaju o čemu pričam a za one koji su ostali da bleje u svojim kućama kao bedni miševi jer ih se ništa pod milim Bogom u njihovom jedinom životu ne tiče poruka je: Stidite se! Sram vas bilo!
Mladi ljudi iz cele zemlje su peške, biciklima, trčeći došli u naš grad a tim takozvanim Šapčanima je bilo teško da mrdnu guzice i prisustvuju nezaboravnim trenucima radosti i nade. Ali, ova krimi serija, drama i pomalo komedija koja se ovde dešava ima svoje nastavke a prva epizoda nove sezone emituje se iz Kosjerića i Zaječara u nedelju 8. juna.
Lokalni izbori u ove dve opštine od 10-ak i 50-ak hiljada stanovnika u ovakvom turbulentnom društvenom trenutku pretvaraju se u bitke ne samo za glasove već kao nagoveštaj promene koja neminovno dolazi i u ove pasivne krajeve ali i u državi u celini. Naprednjačka banda je svoje kriminalne aktivnosti dodatno pojačala, pritisci na meštane, naročito po selima, su gotovo neizdrživi, ide ono njihovo – red ucena, red potplaćivanja i darivanja pa se tako nemilice dele televizori, frižideri, veš mašine i friteze, novci poreskih obveznika lete unaokolo kao konfete (cena glasa je porasla do čak fantastičnih 500 evrića), asfaltiraju se zaseoci i ćorsokaci, navali narode, još malo do nedelje pa nestalo, vašar nezakonitih radnji, kiča i bezobrazluka…
Nepomenik se lično pojavio onako klimav i nenadležan u oba pomenuta mesta, lokalne babuskare su ga celivale, on se snebivao i kao osmehivao onim radikalskim osmehom nedoprcane iguane, lupetao gluposti po običaju, lagao kao pas i najavio sigurnu pobedu.
I, zaista, teško je zamisliti da naprednjački ološ izgubi izbore u ove dve male opštine kada su upotrebili sva raspoloživa sredstva i sve državne resurse (a na sam dan izbora krašće koliko god budu mogli) kao da im od pobede u predstojeću nedelju život zavisi.
Pa sad, ako ovu kosjeričko-zaječarsku sliku pogledamo malo šire i dublje možda i nisu na pogrešnom tragu. Neće ovi izbori biti lakmus papir za neke buduće, parlamentarne, lokalne, predsedničke, izbore ali biće zanimljivo gledati kako će se ujedinjena opozicija podržana od strane studenata suprostaviti nadmoćnijem neprijatelju. Izgubljena bitka ne znači i izgubljen rat.
A rat, u simboličkom a možda i u pravom smislu te reči, tek predstoji. Nenadležna predmetna institucija okleva da uradi ono za šta je zapravo nadležna a to je da raspiše parlamentarne izbore jer mu sva istraživanja pokazuju da je u društvu došlo do promene i da stari trikovi više ne pale kao nekad i da i On a naročito njegova fašistička stranka i onaj budalasti Pokret za narod i državu više nisu vodeća snaga u državi sa većinskom podrškom u biračkom telu već da su to studenti koje podržava dve trećine građana i građanki Srbije.
Ipak, za njegov bolesni ego gubitak Kosjerića i Zaječara bio bi strašan udarac od koga bi se teško oporavio (ni najmanju mesnu zajednicu, savet nacionalnih manjina, zbor stanara, ne želi da preda bilo kome osim svojim „ćacijima“) i zato se to neće ni dogoditi. Ali, sve dok sudenti i građani koji ih podržavaju pumpaju bez prestanka, uporno i strpljivo, za Ćacija br. 1 nema mirnog sna. A ovim obožavaocima njegovog lika i dela, hipnotisanim i lobotomiranim gledačima Pinka, Hepija, Informera, RTS-a, tim propagandnim servisima ćacističkog okupatora kojih se ni Gebels, rodonačelnik političke zle propagande, ne bi postideo poruka je: „Živi bili imbecili i debili, blago meni sve kreteni!“
Hvala Bori Čorbi. Do pobede!
Piše: Dragan Karalazić
