Kako god obrtali, okretali, prevrtali, izvrtali… na delu je, svuda oko nas, apologija bezličnosti. I banalnosti. Da se čovek ne zameri nekom. Da ne talasa. Da vodi računa šta i gde priča. Šta objavljuje. Šta misli. Sve to može, ali za kućnu upotrebu. Ne, čak ni za kućnu upotrebu, jer više ne postoji razlika između javnog i privatnog. Jedino ostaje Crkva, ma koliko načeta time, kao prostor koji još uvek insistira na ličnom, boreći se protiv bezličnosti, odnosno jednakosti, tj. ništavila.
Jovica Radović
