Rijaliti Srbija
Izvečeri u tajnosti, u maloj crkvi, takoreći crkvici, duboko skrivenoj u mračnoj šumi Striborovoj, skockalo se odabrano društvo od 17 000 (i slovima : sedamnaest hiljada) duša, sve moj do mojega, bitange, hulje koje sebe nazivaju lojalistima i ničim izazvani zakleli se krvlju (što im nije bilo teško jer su im ruke krvave) na vernost Jednom i Jedinom, stvoritelju sveta i svega ostalog, Aci Srbinu koga njegovi neverni podanici zovu Nepomenikom. Kao i sve što radi ova naprednjačka banda lažova, prevaranata i lopova i ovaj performans je bio neopevani kič, jevtina predstava, bedna replika Hitlerovih Šturmabtajlung odreda, poznatih kao SA, iz 30-ih godina prošlog veka u Nemačkoj, zaduženih za čišćenje svih neprijatelja Firera i nacističke države, upotrebom brutalne sile, dok i sami nisu od strane svog voljenog vođe jednog trenutka izbrisani sa lica zemlje. Ove naše domaće muve-protuve za sada manje-više samo zuje a da li će i da ujedaju bumo vidli. Malo je (zapravo malo više) bolešnjikavo da SNS partija i bratija koja ima sve u svojim (krvavim) rukama, i policiju i vojsku i ogromne novce i medije i institucije države od Ustavnog suda i tužilaštava do Uprave vodovoda ipak nije zadovoljna nego moraju neki hrabri i neiskvareni ljudi da se udruže i kao neke falange, Pretorijanska garda i slično da uvode red i privedu nedovoljno lojalne k poznaniju svojih obaveza i dužnosti a to je bespogovorna poslušnost i odanost Vođi, dok celokupno društvo treba da zaplaše kako svojim izgledom besnih pasa tako i svojim budućim delima o kojima ne bismo da znamo previše. O, kakvog li iznenađenja, među tim finim grozomornim svetom je i rođeni brat Nepomenika i verovatno i sin, prvorođeni, a ostali su skupljeni s koca i konopca i odavno poznati organima gonjenja. Njihovi dosijei su verovatno deblji od one famozne dokumentacije za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu gde je pala nadstrešnica nakon radova naprednih majstora i ubila 15 ljudi ni krivih ni dužnih. A za to ubistvo, kako sada stvari stoje, niko nije kriv, osim proklete gravitacije, niko nije uhapšen a kamoli osuđen i spakovan u stambenu jedinicu 3 sa 3 bez prozora i sa rešetkama umesto vrata. Sada već bivši ministar građevinarstva, notorni Vesić, jeste kao optužen ali nije fasovao pritvor jer bi mogao u stanju nervnog rastrojstva uzrokovanog paničnim strahom zbog mogućih posledica da progovori o svemu što zna i o nesrećnoj nadstrešnici i o mnogim drugim koruptivnim poslovima u kojima je učestvovao a onda bi i Šef mafije po komandnoj odgovornosti bio u problemu, prethodnog ministra istog resora Tome Mone nema nigde, narod bi rekao „nestao kao jaje (od 11 dinara) s groba“, sklonjen, sakriven, da onako tupav ne izbrblja nešto što ne treba. A bitange, hulje, lojalisti i ostali naprednjaci bez mozga i morala brane i dalje iz sve snage samozvanog cara od Čipuljića, ne zna se od koga, pa tako izmišljaju hrvatske špijune u redovima studenata koji blokiraju svoje fakultete, podmeću, kleveću, lažu i prebijaju i čine gadosti koje su, možda, malko too much čak i za njihove odveć preniske standarde. Pa onda kreće tabloidna kampanja sa pričam ti priču o NIS-u, Kurti je fašista a na vrbi samo što ne rodi grožđe sa sve platama i penzijama nikad većim u istoriji. Studentski bunt se nastavlja kao borba za normalnu, demokratsku, pravnu državu a Onaj što se lažno predstavlja kao predsednik Republike i svih građana ne izlazi iz studija televizija sa nacionalnom pokrivenošću (tamo jede, spava i ostalo) gde bulazni od jutra do sutra, pokušavajući, naravno bezuspešno, da vodu pretvori u vino. Dakle, stanje u zemlji Srbiji je – redovno. Dokle?
Piše: Dragan Karalazić
