Bisereima do slobode …

Dragi moji,

nadam se da ste „preživeli“ sve moguće praznike, gibanice, sarme, prasetinu i jagnjetinu, ruske salate, masne čorbe i supe, i da sada na miru čekate proleće u Srbiji. Biće ovo proleće zanimljivo u svakom pogledu. Naime, studentski protesti ne jenjavaju, u punom su zamahu, prosvetari bi da malo pregovaraju, a malo i da štrajkuju… poljoprivrednici teraju svoju priču, a  advokati su još na čekanju… Svi ostali, videćemo… a Amerika opet, ladno uvede sankcije rusko-srpskoj Naftnoj industriji Srbije… I tako, zimski dani teku…

Niko nije tako ponizio i tako udario šamar srspkim vlastima, ali  i srpskoj opoziciji, kao što su to uradili, i još uvek rade, pobunjeni studenti, širom Srbije. Ako vlastima, navodno nije jasno šta studenti traže od njih, razumem,  jer sama ta vlast zna, da to što se od njih traži,  ne mogu da ispune… Nečuveno je, da još niko nije samog sebe terao u zatvor… ali je  sigurno da to nije niko uradio, kada je to omladina tražila… Sa druge strane, opozicija tek ne zna gde će, i šta će… Studenti za njih neće ni da čuju. Niti ih žele u svojoj blizini.

Šta nam ovo kazuje? Da li studenti smatraju da su njihovi zahtevi, oni koji su upućeni vlastima nepolitični, da nisu vezani za politiku, ili pak, oni misle da bi ih vezivanje za srpsku opoziciju, dovelo u nekakav nepovoljniji položaj kod građana Srbije, pa čak im i umanjilo značaj u pogledu tematike, za koju se bore? Ili  oni, studenti, mladost i pamet Srbije, nemaju ama baš ikakvog poverenja u opoziciju koju predvode njeni današnji lideri, pa ne žele da imaju s njima ikakvu vezu…? Čudno. Na prvi pogled nelogično… Na drugi, veoma diskutabilno… Na treći, potpuno razumljivo, šta više jasno…

Kako će se iz svega ovoga izaći? Ima li nekog izlaza koji bi doveo do rešenja svih problema. Vlast koja je ogrezla u korupciju, otuđena od realnog života u Srbiji, bahata i sklona samovlašću, zatvorena za svako drugačije mišljenje, koja itekako počiva na  lažnim obećanjima  u funkciji svoje produkcije, medijski okoštala u sopstvenim  i samo sebi potčinjenim narcisoidnostima, gluva za pristojnost i vaspitanje… da li će takva vlast moći da skupi hrabrosti i izgovori javno: mi smo krivi, mi ćemo odgovarati, mi zanamo da su mladi u pravu… Mislim, sasvim sam siguran, da to od njih ne očekuje niko… a ono što niko ne predviđa, i ne očekuje, baš ume da iznenadi…

Pa eto, neka nas iznenade… Ta njihova tolika moć, prelivena u svaku instituciju, ta finansijska potpora, taj medijski prikaz kojim nas pokušavaju da uljuljkaju, ta gordost, drčnost, pohlepa, ignorisanje svih i svakoga, proizvodnja neprijatelja i svakodnevna manipulacija ne obaveštenim i ne obrazovanim građanima, neka pokaže jednom nešto suprotno… Nije teško biti fin, pa priznati, KRIVI SMO, KAJEMO SE, ISPUNIĆEMO ONO ŠTO PREDLAŽETE, DRAGA NAŠA DECO… PA KUD PUKLO DA PUKLO.

Ima li Srbija snage da ovako nešto doživi i preživi, i krene tamo gde joj je oduvek bilo mesto, kao pravno uređena, ekološki čista, zdrava, radna, disciplinovana, tolerantna, obaveštena… država koju njeni građani vole i poštuju, plaćaju joj poreze i očekuju od nje da je štiti… Odgovor zavisi samo od dve strane… Od upornosti mladosti Srbije i od vlasti koja joj je suprotstavljena… Opozicija se ionako, ništa ne pita… Zato očekujem da na nekom od protesta osvane i parola: OPOZICIJO, POKRI SE UŠIMA…

Sve Vas volim i pozdravljam.

Exit mobile version