Saopštenje: Zajedno za Srbiju – Šabac
Počinjemo ovu priču, i vraćamo se u 2018 godinu. Predsednik, nakon debakla naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Rusiji izlazi na sve moguće televizije i pompezno najavljuje ,,Fudbal je u velikoj krizi iz koje ćemo izaći tako što ćemo uložiti ogromna sredstva u izgradnju novih stadiona i time podići fudbal iz pepela“.
Iako se Predsednik mnogo bolje razume u košarku, pronašao je recept i za fudbal, najlepšu sporednu stvar na svetu. Nema veze što smo na to Svetsko prvenstvo otišli, sramno, jer su rukovodioci Fudbalskog saveza bez obrazloženja smenili dotadašnjeg selektora iskusnog, zaslužnog, prekaljenog Slavoljuba Muslina i na njegovo mesto postavili početnika Mladena Krstajića.
Fudbal je najmasovniji sport u svetu pa tako i kod nas. Retka su sela u Srbiji koja nemaju fudbalski klub i neku svoju fudbalsku priču. Tako da ono što je obećao predsednik – počelo je i da se ostvaruje. Odabrani su gradovi Loznica, Leskovac, Kraljevo, Vranje, Subotica i Zaječar kao i rekonstrukcija dva najveća stadiona u Beogradu i stadioni u Novom Sadu i Nišu. Predsednik je rekao da će stadioni biti izgrađeni kao multifunkcionalni objekti i da će ugrubo koštati oko 20.000.000,00 miliona eura po novom stadionu.
Da ne lutamo mnogo po Srbiji ajde da se osvrnemo na naš komšiluk i da pogledamo kakva se priča odvija u Loznici. Loznica, predivni grad sa čuvenim Sporskim centrom „Lagator“ i za naše prilike dosta dobrim stadionom. Dve velike tribine, kvalitetan podtribinski prostor, stolice, svečana loža, restoran, kancelarijski prostor u mnogo čemu bolji od stadiona u Šapcu i mnogo, mnogo bolji od dva stadiona u Valjevu. I gle čuda, takav stadion po mnogo čemu, pa da ne preteramo, po kvalitetu, nalazi se među dvadest stadiona u Srbiji. Stadion „Lagator“ koji je bio simbol jednog vremena, koji je iznedrio vrhunske fudbalske asove, sravnjen je sa zemljom i na njegovom mestu biće podignut nov stadion koji će po predsedniku doprineti da fudbal u Srbiji postane ono što je naprimer vaterpolo. Nema veze što recimo Valjevo, Ruma, Sremska Mitrovica, Požega, Raška i još mnogo drugih nema ni takav koji je porušen.
Izgradnja stadiona u Loznici koja je otpočeta i dobija obrise, po javnoj nabavci košta 3.000.000.000,00 (tri milijarde) dinara bez PDV-a. Sa pomenutim PDV-om to vam je građani Srbije blizu 30.000.000,00 miliona eura. Neka se ekonomisti i građevinari bave koliko od tog novca je utrošeno za rušenje pomenutog stadiona i da li smo mi toliko bogata zemlja da takav stadion porušimo i da zidamo nov. Da li je moguće da na teritoriji Grada Loznice nije mogla da se pronađe parcela koja bi zadovoljila površinu novog objekta, nego su milionska sredstva utrošena na rušenje nečega, čega nema po mnogim mestima u Srbiji.
Nekom svojom računicom i primerima kojima smo se vodili, došli smo do toga da je za trećinu ovog novca tj. 10.000.000,00 miliona evra moglo uraditi sledeće: rekonstrukcija tri stadiona u tri grada Valjevo, Loznica, Šabac gde bi dobili tri stadiona sa reflektorima, uslovima za najviši stepen takmičenja i pride tri terena sa veštačkom travom koji bi poboljšali uslove za trening. Takođe, u tom iznosu, u sva tri grada mogli bi se podići, baloni sa veštačkom travom, koji bi deci iz ovih gradova smanjili troškove treniranja tj. bavljenja sportom i olakšali roditeljima gajenje dece sportista.
Mislimo da će biti zanimljivo i izvršiti proveru koliko košta cena rada ovih stadiona i ko su izvođači i podizvođači ovih radova. Da li se radi po zakonu ove zemlje projekat, tender, najpovoljni ponuđač itd.
Dragi građani, da li je kod nas u zemlji sve potaman kada se toliki novci ulažu u stadione?
Prosečna poseta na fudbalskim utakmicama kada se izuzmu derbi utakmice je više nego simbolična. Kvalitet liga i fudbala nikada nije bio na nižem nivou. Kladionice, unapred dogovorne utakmice, loš rad, partokratija i nepotizam u organizacionim strukturama sporta daju svoj rezultat, a to je krah fudbala. Ostaje pitanje, ko će uopšte u ovoj ruiniranoj zemlji za par godina i gledati fudbal ako se nastavi ovako? Pogotovo u Loznici u kojoj uveliko otvaraju vrata zloglasnoj kompaniji Rio Tinto i gase preko deset Mesnih zajednica tj. Sela!?
Po povratku demokratije u ovu zemlju, i oslobađanju od ovakve vlasti, prvu stvar koju treba uraditi za sport je vratiti ovu predivnu granu u ruke istinskih sportista kojima lična promocija i lično bogaćnje nije na spisku želja.
Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, nadamo se da nećemo nestati u jednom danu!
Resorni odbor za sport