Jedno neobično suđenje: Advokati protiv advokata (2)
Suđenje pred Višim sudom u Šapcu za nezakonit ponovljeni mandat predsednika Advokatske komore Šabac Miloša Mandića poprima odlike meksičke serije, a traje već duže od tri godine. Valjevski advokat Spasoje Radović i advokat iz Šapca Branko Živanović podneli su tužbu zbog kršenja Statuta AKŠ jer po članu 38 predsednik Komore ne može ponoviti mandat, a valjevski advokat Miloš Mandić bio je predsednik od 2011. do 2014. godine. I, naravno, da ima opstrukcije u ovom itekako osetljivom predmetu, pa je načinjena i proceduralna greška, jer se prvo utvrđuje nadležnost određenog suda, a u ovom slučaju je osporena nadležnost Višeg suda u Šapcu.
Upravni sud u Novom Sadu je potvrdio, nakon poodmaklog toka suđenja, nadležnost Višeg suda u Šapcu, što je i do sada to bio. Advokat Spasoje Radović je zbog toga podneo tužbu protiv tadašnje postupajuće sutkinje Sanje Mraković, ali to je samo jedan derivat u ovom slučaju. Na poslednjem ročištu, devetog aprila, ponovo se ne pojavljuje predsednik Komore Miloš Mandić, zbog svojih obaveza u Valjevu, a zastupnik u predmetu je Olivera Perišić, sekretarka ADŠ.
Kao novi momenat ona pod znak pitanja postavlja da li postoji zapisnik sa sednice Upravnog odbora ADŠ te godine i da li je to bilo dostupno na sajtu ove komore. Nesporno je da izborna skupština ADŠ od 17.12.2022. godine nije završena, i nastavljena je tek četvrtog februara naredne godine. Tada je izabrano rukovodstvo ali ne i predsednik. Advokat tužioca Vladan Mijailović istkao je da postoji primerak zapisnika sa sednice Upravnog odbora od petog februara, a takođe ukazao da je praksa duga petnaestak godina da se zapisnici redovno objavljuju i na Sajtu Komore. Kao zaključak zatraženo je od AKŠ da dostavi zapisnik kao i audio snimak sa sednice Upravnog odbora, i da se saslušaju dva svedoka. Suđenje se nastavlja drugog jula.
Ovo odugovlačenje verovatno ima za cilj da Mandiću istekne još jedan mandat, međutim advokat Mijailović podseća da nema zastarevanja kod kriminalnih dela, a ako Sud odluči o nezakonitosti izbora predsednika Komore, onda su posledice itekako značajne. Praktično i odluke komore su ništavne, a tu ima onih koji zadiru u pravne konsekvence. Iako u Srbiji malo šta može da čudi, od, na primer, oslobađajuće presude za osumnjičene za ubistvo Slavka Ćuruvije, i to posle 27 godina, ili Jovanjica kojoj se bliži decenija, ili ubistvo gardista u Topčideru iz 2004, a tek oni slučajevi očiglednog kriminala i korupcije koji i nisu dospeli do suda zbog fioka, kako da i to što je očigledno, zapisano u Statutu i na papiru, može da traje i traje.
Primera radi nekada su u Višem sudu u Šapcu na efikasan način završavani i vrlo komplikvani predmeti, kao što je prva osuđujuća presuda za ratne zločine u Srbiji, ili krijumčarenje 114 kilograma kokaina, a ovde gde su u pitanju i oni najupućeniji u zakone i zakonitost rasteže se godinama.
D.Eraković
