Osmomartovski marš, Beograd
Podsećamo da u subotu, 8. marta 2025 od 15 do 17 časova, samooragnizovani kolektiv „Osmi mart, svaki dan“ u Beogradu organizuje osmomartovski protestni marš pod nazivom „Bez nas sve(t) staje!“.
Već tradicionalno, Osmi mart je dan kada ustajemo i pridružujemo se dugogodišnjoj borbi žena za pravdu i slobodu. U svetlu protesta koji širom Srbije traju već mesecima, fokus ovogodišnjeg marša su borbe radnica, seljanki i studentkinja.
Solidarno stojimo sa svima kojima se godinama urušavaju radna prava, ukazujući na teret neplaćenog, potplaćenog i nepriznatog rada koji uglavnom obavljaju žene, a od koga profitira celo društvo.
Podsećamo da se žene u ruralnim krajevima bore protiv uzurpacije i privatizacije osnovnih sredstava za život – zemlje, vode i vazduha, a da su im već decenijama uskraćene socijalne i zdravstvene usluge i dostojanstvene plate i penzije. Pridružujemo se i borbi studentkinja i studenata i skrećemo pažnju da su studentkinje tokom studentskih protesta najviše izložene direktnom nasilju. Isto tako su, godinama u nazad, na fakultetima disproporcionalno više od svojih kolega suočene sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja.
Solidarne smo i sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu.
Zato i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se, na svakom mestu i u svako doba.
Pozivamo sve žene i saveznike da stanemo zajedno i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve(t) staje.
Stojimo iza toga da je Osmi mart praznik borbe za radna prava i jednakost žena, i da njegovo obeležavanje ne sme da se završi na čestitkama i cveću.
PROGRAM:
15h okupljanje na beogradskom Trgu republike
15.30-16h obraćanje govornica
16h formiranje kolone i polazak ka Studentskom kulturnom centru
16.45-17.01h blokada raskrsnice kod Studentskog kulturnog centra (ul. Resavska i Kralja Milana) i 16 minuta tišine
17.01h nastavak marša ka trgu Slavija
17.15h nastup hora „Horkestar“ i završetak marša
Program nastavljamo na dve lokacije.
17.30h okupljanje u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Bičaninova 21, gde se od 18.30h održava tribina „Šta sindikati mogu da budu?“
17.30h okupljanje spred Ministarstva pravde (Nemanjina 22-26), gde čemo se pridružiti studentskom skupu „Rame uz rame – studenti i radnici“ u koloni ka Trgu republike
18.00h Veliki radnički skup „Rame uz rame, studenti i radnici“ u organizaciji studenata i studentkinja na Trgu republike – polazna tačka pridruživanja skupu kod Ministarstva pravde (Nemanjina 22-26)
Osmomartovski marš
Bez nas sve(t) staje!
RADNICE – SELJANKE – STUDENTKINJE
Zamislimo kako bi izgledao dan u kome bi sve žene – seljanke, studentkinje i profesorke, radnice na poslu i kod kuće, drugarice, sestre, majke, supruge, bake, prijateljice i partnerke – potpuno prekinule svoj neplaćeni i potplaćeni rad. Jasno je da bi u uslovima takvog opšteg feminističkog štrajka, koji prepoznaje formalne i neformalne oblike rada i zaposlenja, nestabilne uslove tog rada, kao i negu i brigu o drugima, sve i svet zaista stali!
U Srbiji se godinama urušavaju radna prava svih, a pre svega žena. Žene su učiteljice, nastavnice, kasirke, medicinske sestre, tekstilne radnice, radnice u kulturi. Žene su naučnice i ekspertkinje, a opet, retko su na vodećim pozicijama. Žene odgajaju mlade i neguju stare. Od rođenja se od nas očekuje da budemo negovateljice, na nama je teret planiranja i organizacije kućnih poslova u primarnim i izabranim porodicama, koje obavljamo bez naknade. Kažu nam da je taj fizički i emotivni rad dokaz naše ljubavi. Ono što nam ne kažu jeste da taj rad vredi petinu ukupnog budžeta države. Kada bi vrtići, domovi za stare, i druge socijalne službe radili u punom kapacitetu realnih potreba, kada bi taj rad bio ravnopravno raspoređen, niti jedna od nas ne bi morala da sagoreva.
U ruralnim krajevima žene su suočene sa konstantnim otimanjem osnovnih sredstava za život: zemlje, vode i vazduha. Ovakva politika bespravlja i kapitalizma oduzima ženama osnovne uslove za dostojanstven i zdrav život. Seljanke se teraju u još veće siromaštvo u zemlji koja već ne prepoznaje njihov rad. Nisu im dostupne socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, najniža je u državi. Bez mogućnosti za ostvarivanje ekonomske nezavisnosti, žene iz ruralnih sredina u posebnom su riziku od rodno zasnovanog I ekonomskog nasilja.
I dok izlazimo na ulice na kojima se već mesecima osvaja sloboda u različitim gradovima Srbije, predvođena studentkinjama i studentima koji zahtevaju da se poštuju pravda, zakon i Ustav, svedokinje smo novih najdirektnijih napada i doslovnog gaženja upravo devojaka, kao vrhunca strukturnog nasilja nad onima kojima se neprestano oduzima društvena moć. Na studentskim protestima do sada su nasilju najviše bile izložene studentkinje koje se i inače na fakultetima disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave.
Desničarske politike, oslonjene na patrijarhat i kapitalizam, rastavljaju nas po rodu, godištu i poreklu – bile da smo lezbejke, trans žene, Romkinje, obrazovane ili ne, iz sela ili grada, sa invaliditetom – dok nas istovremeno strukturno eksploatišu. Vladajuće strukture u sprezi sa antirodnim pokretom zalažu se protiv ravnopravnog jezika, protiv zakona o rodnoj ravnopravnosti, a naša tela tretiraju kao mašine za produkciju i reprodukciju. Brane nam slobodu samoodređenja, slobodu seksualnosti – za nas su zabrane, naporni rad i siromaštvo, a za njih obilje.
Pokušavaju da svedu našu ulogu na privatnu sferu, pričajući nam idealizovane bajke o tradicionalnoj porodici. Ali mi nismo samo majke i supruge – naše pretkinje su pre osam decenija pobedile fašizam, a mi danas predvodimo radničke, ekološke, pacifističke i druge borbe za dobrobit svih.
U toj borbenoj tradiciji mi i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se zajedno!
Pozivamo da sve stanemo i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve staje. Tek s tim saznanjem se nastavlja borba za poštovanje i jednakost žena, borba koja traje sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta.
Solidarne smo sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije, i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu. Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi rada i doma, na svakom mestu i u svako doba.
Okupljanje počinje u 15h na beogradskom Trgu Republike, odakle će krenuti marš.
Sve učesnike i učesnice pozivamo da se za marš pripreme shodno vremenskim uslovima, ali i da uz sebe imaju odevni ili drugi predmet po izboru koji je crvene boje, kao simbol krvi, radništva, antifašizma i borbe za ravnopravnost.
Pozivamo i vas da se pridružite osmomartovskom maršu za radna prava žena.
Samoorganizovani kolektiv 8.mart.svaki.dan
